Изборна форензика

12.1. Појам изборне форензике

Изборна форензика представља скуп метода и поступака којима се утврђују, документују, анализирају и чувају чињенице од значаја за оцену законитости изборног процеса.

За разлику од кривичне форензике, чији је циљ откривање извршиоца кривичног дела, изборна форензика има за циљ утврђивање чињеничног стања изборног процеса и обезбеђивање поузданих доказа који могу бити употребљени у поступцима пред изборним органима, судовима или другим надлежним институцијама.

Основни принцип изборне форензике гласи:

Не претпостављај — документуј. Не тумачи — забележи. Не закључуј — обезбеди доказ.

Контролор и посматрач нису овлашћени да утврђују кривицу, већ да прикупљају чињенице на начин који омогућава њихову каснију проверу.

12.2. Основна правила документовања

Свако документовање неправилности треба да буде засновано на пет основних питања:

Шта?

Која је неправилност уочена?

Где?

На ком бирачком месту?

У ком делу просторије?

Када?

Тачно време.

По могућности у сатима, минутима и секундама.

Ко?

Ко је учествовао?

Ко је присуствовао?

Ко је видео догађај?

Како?

Како је неправилност настала?

Како је уочена?

Како је документована?

12.3. Правило непосредности

Највећу доказну вредност имају докази који су настали непосредно током догађаја.

Редослед доказне снаге је, по правилу:

• службени записник;
• оригинална фотографија;
• оригинални видео-снимак;
• оригинални документ;
• сведочење непосредног очевица;
• накнадно сачињена белешка;
• посредно сведочење.

У пракси је често неопходно комбиновати више врста доказа ради потпуније реконструкције догађаја.

12.4. Правило објективности

Једна од најчешћих грешака контролора јесте да у записнику уместо чињеница уноси своје закључке.

На пример:

❌ „Извршена је изборна крађа."

То није чињеница.

Правилан опис гласи:

✓ „Лице је фотографисало гласачки листић након попуњавања."

✓ „Два лица су истовремено ушла иза паравана."

✓ „Бирачки одбор није дозволио унос примедбе у записник."

Таквим описом избегава се субјективност и омогућава се да надлежни орган сам оцени правни значај утврђених чињеница.

12.5. Ланац чувања доказа (Chain of Custody)

Сваком доказу потребно је обезбедити документован пут од тренутка настанка до његовог достављања надлежном органу.

Евиденција треба да садржи:

• назив доказа;
• датум и време настанка;
• место настанка;
• лице које је доказ прибавило;
• начин прибављања;
• лице коме је доказ предат;
• време предаје;
• начин чувања.

Недокументован прекид у ланцу чувања може умањити доказну вредност материјала.

12.6. Законито документовање догађаја на бирачком месту

12.6.1. Основно правило

Документовање неправилности не сме само по себи представљати повреду изборних правила.

Контролор, члан бирачког одбора или посматрач не сме да:

• неовлашћено фотографише или снима дешавања на бирачком месту;
• снима бирача док попуњава гласачки листић;
• снима садржину попуњеног гласачког листића;
• снима податке о бирачима из извода из бирачког списка;
• снима или преноси податке о томе ко је гласао, а ко није;
• употребом телефона омета гласање или рад бирачког одбора;
• документовањем наруши тајност гласања или заштиту података о личности.

Закон о избору народних посланика предвиђа да се ред на бирачком месту сматра нарушеним, између осталог, када се неовлашћено снимају и фотографишу дешавања на бирачком месту, када се средствима везе неовлашћено преносе обавештења о излазности конкретних лица или када се ван службене евиденције праве спискови лица која су гласала или нису гласала.

Оперативно правило

Унутар бирачког места контролор треба да се ослања првенствено на непосредну белешку, захтев да се неправилност отклони, захтев да се примедба унесе у записник и обавештавање надлежног координатора или правног тима.

12.6.2. Шта контролор треба да забележи

Када уочи неправилност, контролор треба без одлагања да сачини хронолошку белешку која садржи:

• број и адресу бирачког места;
• датум и тачно време;
• место у просторији на којем се догађај одиграо;
• чињенични опис радње;
• функцију лица које је учествовало у догађају;
• имена присутних чланова бирачког одбора, ако су позната;
• реакцију председника бирачког одбора;
• реакцију осталих чланова;
• захтев који је контролор упутио;
• одговор или одлуку бирачког одбора;
• да ли је радња престала или је настављена;
• да ли је примедба унета у записник;
• имена других непосредних сведока;
• време када је обавештен координатор или правни тим.

Белешка се сачињава чињенично, без квалификација о кривици или намери.

Не треба писати:

Председник бирачког одбора је намерно дозволио крађу избора.

Треба писати:

У 10.42 часа два бирача су се истовремено налазила иза истог паравана. Члан бирачког одбора А. Б. упозорио је председника одбора. Председник није прекинуо радњу. Бирачи су потом гласачке листиће убацили у кутију.

12.6.3. Захтев за отклањање неправилности

Контролор који је члан бирачког одбора не треба да остане само пасивни посматрач.

Када уочи неправилност, треба да:

• мирно и јасно укаже председнику бирачког одбора на конкретну радњу;
• затражи да се неправилност одмах прекине или отклони;
• затражи да бирачки одбор о питању одлучи ако постоји несагласност;
• захтева да се његова примедба и одлука одбора евидентирају;
• забележи ко је гласао за предложену меру, а ко против, када је то могуће и правно релевантно;
• обавести надлежног координатора ако неправилност није отклоњена.

Контролор не сме физички спречавати бирача, одузимати телефон, додиривати гласачки листић или самостално удаљавати лице са бирачког места. Одржавање реда је обавеза бирачког одбора, који може прекинути гласање док се ред не успостави.

12.7. Евидентирање примедбе

12.7.1. Значај примедбе

Усмено указивање на неправилност важно је ради њеног непосредног отклањања, али само по себи често није довољно за каснију правну заштиту.

Због тога контролор треба да настоји да:

• неправилност буде унета у одговарајућу службену документацију;
• опис садржи време, радњу и реакцију бирачког одбора;
• се избегавају неодређене формулације;
• се забележи ако је унос примедбе одбијен;
• примедба буде достављена правном тиму без одлагања.

12.7.2. Садржина добре примедбе

Добра примедба треба да садржи:

Чињеницу: шта је непосредно уочено.

Време: када се догодило.

Лице или функцију: ко је поступао.

Реакцију: шта је предузео бирачки одбор.

Последицу: да ли је неправилност отклоњена.

Захтев: шта је члан одбора тражио.

Пример:

У 12.18 часова бирач је након попуњавања гласачког листића употребио мобилни телефон иза паравана. Није било могуће утврдити шта је приказано на екрану телефона. Члан бирачког одбора ______ одмах је обавестио председника и затражио да се бирач упозори да употреба телефона не сме угрозити тајност гласања и ред на бирачком месту. Председник је бирача упозорио, након чега је телефон склоњен.

Ова формулација не тврди да је листић фотографисан ако то није непосредно и поуздано утврђено.

12.8. Белешке контролора

Белешке треба водити током читавог изборног дана.

Свака белешка треба да садржи:

• време;
• место;
• кратак опис;
• број фотографије;
• број видео-снимка;
• евентуалне сведоке.

Белешке написане непосредно након догађаја имају већу поузданост од накнадних реконструкција.

Разликовање опажања, информације и закључка

За доказну поузданост неопходно је раздвојити три категорије.

Непосредно опажање

Контролор је лично видео или чуо догађај.

Пример:

Видео сам да је лице држало телефон изнад попуњеног гласачког листића.

Информација другог лица

Контролор није видео догађај, већ му га је неко пријавио.

Пример:

Бирач који се представио као ______ изјавио је да му је испред бирачког места нуђена новчана накнада.

Закључак или сумња

Закључак се изводи из једне или више чињеница, али није непосредно опажање.

Пример:

Положај телефона и попуњеног листића изазвао је сумњу да је листић фотографисан, али садржај екрана није виђен.

Ове категорије се не смеју представљати као једнако сигурне.

12.9. Поступање када постоји сумња на фотографисање гласачког листића

Контролор треба да поступа следећим редом:

• Не покушава да види за кога је бирач гласао.
• Не улази иза паравана.
• Не одузима телефон.
• Не захтева да му бирач покаже галерију или садржину телефона.
• Обавештава председника бирачког одбора о конкретно уоченој радњи.
• Захтева да председник предузме мере ради очувања реда и тајности гласања.
• Бележи тачно време и реакцију одбора.
• Захтева евидентирање примедбе.
• Обавештава координатора или правни тим.
• Одвојено бележи евентуалне повезане околности, али их не представља као доказане чињенице.

Само држање телефона не доказује да је гласачки листић фотографисан. Чак ни утврђено фотографисање листића, посматрано изоловано, не доказује аутоматски куповину гласа. За такву оцену били би потребни додатни, међусобно повезани докази.

12.10. Забрањено самостално „обезбеђивање доказа“

Контролор не сме да:

• претреса лице или његове ствари;
• одузима мобилни телефон;
• прегледа приватне поруке или фотографије;
• захтева откључавање уређаја;
• задржава бирача против његове воље;
• физички блокира излаз;
• одузима или издваја гласачки листић без одлуке и прописане процедуре;
• самостално отвара гласачку кутију;
• самостално отвара или препакује изборни материјал;
• објављује личне податке бирача;
• снима извод из бирачког списка.

Основно правило

Контролор обезбеђује доказ тако што прецизно бележи чињенице и активира прописану процедуру, а не тако што преузима овлашћења полиције, тужилаштва, суда или изборног органа.

12.11. Законито фотографисање ван просторије за гласање

Фотографисање ван просторије за гласање такође мора бити опрезно и законито. Чињеница да се нека радња одвија испред зграде не значи да је свако снимање аутоматски дозвољено или сврсисходно.

Пре снимања треба проценити:

• да ли се снима јавни простор;
• да ли се бележи општа ситуација или се циљано прати конкретан бирач;
• да ли се снимају лични документи или други лични подаци;
• да ли снимак може открити политичко опредељење лица;
• да ли се ометају бирачи;
• да ли је могуће исту чињеницу документовати мање инвазивним средством;
• да ли постоји безбедносни ризик.

Чак и када је снимање могуће, оригинални запис не треба јавно објављивати пре него што га прегледа правни тим. Сврха доказног материјала је правна заштита, а не тренутно објављивање на друштвеним мрежама.

12.12. Евиденција телефонских и електронских пријава

Када контролни центар прими пријаву, оператор треба да забележи:

• јединствени број пријаве;
• датум и време пријема;
• идентитет пријавиоца, ако је познат;
• његову улогу;
• број бирачког места;
• да ли је догађај лично видео;
• шта је тачно видео или чуо;
• када се догађај одиграо;
• да ли и даље траје;
• које су мере већ предузете;
• да ли постоје други сведоци;
• да ли је примедба унета у записник;
• коме је случај прослеђен;
• време прослеђивања;
• исход поступања.

Оператор не треба да сугерише пријавиоцу шта „мора да се догодило“, већ да поставља неутрална питања.

Добро питање:

Шта сте лично видели?

Лоше питање:

Да ли су покушали да украду гласове?