Правни оквир заштите изборног интегритета

4.1. Сврха правног оквира

Правна оцена изборне неправилности не зависи само од тога да ли је нека радња политички или друштвено неприхватљива. Потребно је утврдити:

• која је конкретна радња предузета;
• ко ју је предузео;
• у којој фази изборног процеса;
• које право, правило или поступак су повређени;
• да ли је постојала намера;
• каква је последица наступила;
• који је орган надлежан за поступање;
• које правно средство стоји на располагању;
• у ком року се оно може употребити.

Један догађај може истовремено представљати више различитих правних повреда.

На пример, организовано прикупљање података о политичком опредељењу запослених може отворити питање:

• заштите података о личности;
• злоупотребе службеног положаја;
• дискриминације;
• повреде радних права;
• политичког притиска;
• финансирања политичких активности;
• кривичне одговорности, ако је праћено принудом, претњом или давањем користи.

Исто тако, фотографисање гласачког листића не мора само по себи доказивати куповину гласа, али у вези са исплатом новца, паралелним списком и сведочењем бирача може представљати део ширег механизма контролисаног гласања.

Зато правни оквир у овој публикацији не треба користити механички. Навођење закона и члана не замењује утврђивање чињеница.

I. УСТАВНЕ ОСНОВЕ

4.2. Изборно право

Устав Републике Србије гарантује право пунолетног држављанина да бира и да буде биран. Изборно право је опште и једнако, избори су слободни и непосредни, а гласање је тајно и лично.

Устав такође предвиђа да изборно право ужива правну заштиту у складу са законом.

Из ових начела произлазе четири основна захтева:

Општост изборног права

Свако лице које испуњава уставне и законске услове мора имати стварну могућност да гласа и да се кандидује.

Повреде овог начела могу бити:

• незаконито брисање из бирачког списка;
• неосновано спречавање гласања;
• незаконито онемогућавање кандидовања;
• дискриминаторно поступање према појединим групама бирача.

Једнакост изборног права

Глас сваког бирача мора имати једнаку правну вредност.

Једнакост се нарушава када:

• једно лице гласа више пута;
• неко гласа у име другог;
• додају се непостојећи гласови;
• одређеним бирачима се омогућава гласање мимо правила;
• гласови се различито вреднују супротно закону.

Слобода избора

Бирач мора одлуку донети без претње, принуде, куповине, контроле или незаконитог условљавања.

Слобода није обезбеђена само одсуством физичке силе. Она може бити нарушена и претњом отказом, губитком социјалне помоћи, ускраћивањем јавне услуге, праћењем излазности или захтевом да бирач докаже за кога је гласао.

Тајност и личност гласања

Бирач гласа лично, а његов избор не сме бити доступан другим лицима.

Ово начело повређују:

• гласање у туђе име;
• породично гласање;
• неовлашћено помагање;
• фотографисање листића као доказ трећем лицу;
• положај паравана који не обезбеђује тајност;
• праћење начина попуњавања листића;
• означавање или препознавање гласа бирача.

Уставна гаранција изборног права из члана 52. представља основ за тумачење свих изборних закона и поступака. Устав гарантује и право грађана да буду истинито, потпуно и благовремено обавештени о питањима од јавног значаја, што је посебно важно за медијске услове изборне кампање.

4.3. Друга уставна права значајна за изборе

Поред изборног права, изборни интегритет зависи и од поштовања:

• права на једнаку заштиту и правно средство;
• слободе мишљења и изражавања;
• слободе окупљања;
• слободе удруживања;
• права на приватност;
• права на заштиту података о личности;
• права на обавештеност;
• забране дискриминације;
• права на правично поступање пред државним органима.

Изборна манипулација зато не мора бити изричито названа у изборном закону да би била правно релевантна. Радња може нарушити изборни процес преко повреде другог уставног права.

II. ОСНОВНИ ИЗБОРНИ ЗАКОНИ

4.4. Закон о избору народних посланика

Закон о избору народних посланика уређује избор народних посланика, органе за спровођење избора, кандидовање, гласање, утврђивање резултата и заштиту изборног права.

За ову публикацију посебно су важне одредбе које се односе на:

• положај и надлежности Републичке изборне комисије;
• састав и рад локалних изборних комисија;
• састав и рад бирачких одбора;
• именовање чланова у сталном и проширеном саставу;
• уређење бирачких места;
• предају и чување изборног материјала;
• идентификацију бирача;
• тајност гласања;
• гласање ван бирачког места;
• утврђивање резултата;
• контролу записника;
• увид у изборни материјал;
• приговоре и друга средства правне заштите.

Изменама из маја 2026. године уведен је, између осталог, систем обука за рад у локалним изборним комисијама и бирачким одборима, које организује Републичка изборна комисија, као и потврда о завршеној обуци са ограниченим роком важења.

При коначној редакцији сваке појединачне манипулације потребно је навести тачан члан закона који важи у време конкретних избора. Бројеви чланова могу се мењати изменама закона, док основна правна обавеза остаје иста.

4.5. Закон о локалним изборима

Закон о локалним изборима уређује избор одборника скупштина јединица локалне самоуправе.

Основна начела локалних избора су:

• опште и једнако изборно право;
• слободни и непосредни избори;
• тајно и лично гласање.

За локалне изборе посебно је значајно пребивалиште бирача на територији јединице локалне самоуправе у којој остварује изборно право. Зато законитост пријаве пребивалишта и тачност бирачког списка могу непосредно утицати на састав локалног бирачког тела.

Закон уређује:

• локалну изборну комисију;
• бирачке одборе;
• проглашење изборних листа;
• положај мањинских листа;
• гласање;
• утврђивање резултата;
• понављање гласања;
• правну заштиту.

Изменама из маја 2026. године предвиђени су нови услови у погледу обучености лица која се именују у органе за спровођење локалних избора.

4.6. Закон о избору председника Републике

Овај закон уређује кандидовање и избор председника Републике.

У великом делу поступка примењују се правила која се односе на:

• изборне органе;
• бирачки списак;
• уређење бирачког места;
• гласање;
• бројање;
• записнике;
• заштиту изборног права.

Када се истовремено одржава више врста избора, посебно је важно јасно раздвојити:

• гласачке листиће;
• изводе из бирачког списка;
• контролне листове;
• записнике;
• коверте и пакете изборног материјала;
• резултате сваке врсте избора.

Мешање материјала различитих избора може бити ненамерна грешка, али и средство прикривања неправилности.

4.7. Закон о Јединственом бирачком списку

Јединствени бирачки списак је јавна исправа у којој се води јединствена евиденција држављана који имају бирачко право.

Основна правила су:

• бирачки списак је сталан;
• редовно се ажурира;
• упис је услов за остваривање бирачког права;
• једно лице може бити уписано само једном;
• списак се води по службеној дужности;
• за његово вођење надлежно је министарство надлежно за послове управе.

Правно релевантне промене у списку обухватају:

• упис;
• брисање;
• измену;
• допуну;
• исправку података;
• промену места гласања;
• промену пребивалишта;
• упис податка о гласању у иностранству или према месту боравишта, када су испуњени услови.

Посебно треба разликовати:

• нетачан податак настао административном грешком;
• неблаговремено ажурирање службене евиденције;
• незакониту или фиктивну пријаву пребивалишта;
• намерно састављање нетачног бирачког списка ради утицања на изборе.

Само постојање преминулог лица у неком приказу или обавештењу није довољно да се закључи да је његов глас злоупотребљен. Потребно је утврдити да ли је лице било у закљученом изводу, да ли постоји потпис, да ли је издат листић и да ли постоје други докази.

Изменама из 2025. године уведени су додатни механизми увида, примедаба и ревизије тачности и ажурности бирачког списка. Чланови и заменици чланова Републичке изборне комисије добили су приступ посебном модулу за увид у податке, уз прописана ограничења и поступак подношења примедаба.

4.8. Подзаконски акти и упутства

Закони прописују основна правила, док се бројна практична питања уређују:

• упутствима за спровођење избора;
• правилима о раду бирачких одбора;
• упутствима о примопредаји изборног материјала;
• роковницима;
• обрасцима;
• приручницима за рад изборних органа;
• одлукама изборних комисија;
• контролним формуларима за логичко-рачунско слагање резултата.

Републичка изборна комисија објављује изборне законе, упутства, обрасце, записнике, роковнике и друга изборна документа.

Контролор не треба да се ослања само на опште знање закона. За сваки изборни циклус мора да користи упутство и правила донета баш за те изборе.

III. ФИНАНСИРАЊЕ КАМПАЊЕ И ЈАВНИ РЕСУРСИ

4.9. Закон о финансирању политичких активности

Овим законом уређују се:

• извори финансирања политичких субјеката;
• финансирање редовног рада;
• финансирање изборне кампање;
• прикупљање прилога;
• коришћење јавних извора;
• изборни рачуни;
• евиденције;
• извештаји;
• контрола и санкције.

Изборна кампања обухвата активности политичког субјекта као подносиоца проглашене изборне листе или предлагача кандидата.

Правно спорне појаве могу бити:

• непријављени трошкови;
• фиктивне донације;
• посредно финансирање;
• плаћање кампање преко повезаних лица;
• бесплатне услуге које нису приказане;
• злоупотреба јавних ресурса;
• коришћење службених возила и запослених;
• прикривено плаћено оглашавање;
• финансирање страначке активности преко удружења или привредног субјекта.

Изменама објављеним 10. јула 2026. године додатно су уређени кредити и зајмови политичких субјеката, коришћење средстава за редован рад и кампању, као и услови под којима се добра и услуге из јавних извора могу пружати политичким субјектима. Основно правило је да, када се јавна добра и услуге уступају политичким субјектима, морају бити доступни под једнаким условима.

4.10. Надлежност Агенције за спречавање корупције

Агенција за спречавање корупције контролише финансирање политичких активности и поступање јавних функционера у законом утврђеним областима.

Агенцији се могу пријавити сумње на:

• незаконито коришћење јавних ресурса;
• недозвољено поступање јавног функционера у кампањи;
• непријављене трошкове;
• недозвољене прилоге;
• нетачне или непотпуне извештаје;
• мешање јавне функције и политичке промоције.

Пријава треба да садржи:

• име функционера или политичког субјекта;
• датум и место;
• опис радње;
• јавни ресурс који је коришћен;
• фотографију, снимак, документ или медијски прилог;
• податке о сведоцима;
• објашњење везе између службене активности и кампање.

4.11. Закон о спречавању корупције

Јавни функционер не сме да користи јавне ресурсе за промоцију политичких странака или политичких субјеката.

Под јавним ресурсима подразумевају се, између осталог:

• јавна имовина;
• службене просторије;
• возила;
• опрема;
• запослени;
• средства комуникације;
• средства буџета;
• добра која користе државни органи, локалне самоуправе, јавна предузећа и установе.

Забрана се посебно односи на коришћење ресурса за:

• представљање изборног учесника;
• позивање да се гласа или не гласа;
• рад са бирачима и чланством;
• организацију скупова;
• израду и поделу материјала;
• политичко оглашавање;
• истраживање јавног мњења;
• маркетиншке, медијске и консултантске услуге;
• страначке обуке.

Није свака службена активност функционера током кампање незаконита. Потребно је испитати:

• да ли је активност редовна или ванредно организована;
• ко је финансира;
• да ли садржи страначке поруке;
• да ли се користе страначка обележја;
• да ли медијско представљање ствара изборну предност;
• да ли су запослени обавезани да присуствују;
• да ли се јавна корист представља као лични поклон функционера.

IV. МЕДИЈИ И ИНФОРМИСАЊЕ

4.12. Право бирача на обавештеност

Слободно гласање претпоставља да бирач има приступ различитим политичким ставовима и релевантним информацијама.

Правно су значајни:

• тачност информација;
• раздвајање вести и оглашавања;
• означавање плаћеног садржаја;
• равноправно представљање изборних учесника;
• забрана дискриминације;
• правила изборне тишине;
• право на одговор и исправку;
• посебне обавезе јавних медијских сервиса.

Неравноправност се не процењује само по броју минута. Важно је и:

• да ли је тон позитиван, неутралан или негативан;
• да ли учесник говори непосредно или се о њему само говори;
• да ли се један актер приказује у службеној и страначкој улози;
• да ли се политички противници систематски дискредитују;
• да ли се прикривена пропаганда представља као новинарски садржај.

4.13. Регулаторно тело за електронске медије

Регулаторно тело за електронске медије поступа у оквиру надлежности које се односе на пружаоце медијских услуга.

Пријава медијске повреде треба да садржи:

• назив медија;
• назив емисије;
• датум и тачно време;
• опис садржаја;
• снимак или везу ка снимку;
• назнаку правила које је могуће повређено;
• објашњење зашто садржај представља прикривено оглашавање, неравноправан третман, говор мржње или другу повреду.

Општа тврдња да је медиј пристрасан има мању процесну вредност од прецизно документованог прилога.

V. ЗАШТИТА ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ

4.14. Политичко мишљење као посебна врста података

Подаци који откривају политичко мишљење спадају у посебне врсте података о личности.

Њихова обрада је начелно забрањена, осим у законом прописаним изузетним случајевима.

Обрада подразумева:

• прикупљање;
• бележење;
• разврставање;
• повезивање;
• чување;
• достављање;
• коришћење;
• брисање;
• сваку другу радњу над подацима.

Изборно релевантне повреде могу постојати када се воде спискови који повезују:

• име и презиме;
• адресу;
• број телефона;
• радно место;
• чланове породице;
• политичко опредељење;
• податак да ли је лице гласало;
• податак о примљеној помоћи;
• име активисте задуженог за лице.

4.15. Паралелни спискови

Постојање сваког страначког списка није аутоматски незаконито. Политичка организација може под одређеним условима обрађивати податке својих чланова и лица која су јој податке добровољно дала.

Међутим, посебан правни ризик постоји када су подаци:

• преузети из службене евиденције;
• добијени без знања лица;
• прикупљени под притиском;
• повезани са запослењем или јавном услугом;
• достављени неовлашћеним лицима;
• коришћени за контролу излазности;
• коришћени за награђивање или кажњавање.

4.16. Надлежност Повереника

Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности могу се пријавити сумње на незакониту обраду личних података.

Корисно је приложити:

• фотографију или копију списка, уз заштиту података трећих лица;
• поруку којом се подаци траже;
• упутство за унос података;
• назив организације или органа који их прикупља;
• сврху која је наведена;
• податак о томе одакле су подаци вероватно преузети;
• доказ да лице није дало пристанак;
• опис евентуалног притиска.

Спискове са личним подацима не треба јавно објављивати у целини. Доказ треба доставити надлежном органу уз одговарајућу заштиту.

VI. КРИВИЧНОПРАВНА ЗАШТИТА ИЗБОРНИХ ПРАВА

4.17. Општа напомена

Није свака изборна неправилност кривично дело.

За кривичну одговорност потребно је да:

• радња одговара законском опису кривичног дела;
• постоји одговарајући облик кривице;
• постоје докази;
• нема околности које искључују противправност или кривицу.

Кривична пријава може се поднети полицији или јавном тужилаштву. Подносилац не мора правно савршено да квалификује дело. Важније је да тачно опише чињенице и достави доказе.

4.18. Повреда права кандидовања

Кривична одговорност може постојати када неко кршењем закона или другим противправним поступањем спречи или омета кандидовање на изборима.

Могући примери:

• противправно онемогућавање подношења листе;
• уништавање документације;
• претње кандидатима или потписницима;
• злоупотреба службеног поступка ради спречавања кандидовања.

4.19. Повреда права гласања

Ово дело може постојати када неко:

• противзаконито не упише лице у бирачки списак;
• избрише га;
• на други противправан начин спречи или омета гласање;
• силом или претњом принуди лице да гласа или не гласа;
• принуди га да гласа за или против одређеног кандидата или предлога.

Кривични законик разликује спречавање гласања од принуде у погледу начина гласања.

4.20. Давање и примање мита у вези са гласањем

Кривично дело може извршити лице које другоме:

• понуди;
• да;
• обећа

награду, поклон или другу корист да гласа, не гласа или гласа за или против одређеног лица или предлога.

Одговорност може постојати и на страни лица које корист захтева или прима.

Није неопходно да обећана корист заиста буде исплаћена нити да бирач гласа на договорени начин. Правно је значајно и само нуђење или обећање користи са одговарајућом намером.

Када дело изврши члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем, закон предвиђа строже кажњавање.

4.21. Злоупотреба права гласања

Кривична одговорност може постојати када лице:

• гласа уместо другога под његовим именом;
• гласа више од једном;
• употреби више од једног гласачког листића.

Посебна одговорност предвиђена је за члана бирачког одбора који другом омогући такво поступање.

Ово дело може бити повезано са:

• туђим идентификационим документом;
• лажним потписом;
• неизвршеном провером прста;
• издавањем више листића;
• сарадњом чланова бирачког одбора.

4.22. Састављање нетачног бирачког списка

Кривичноправна одговорност може постојати када лице, у намери да утиче на резултат избора, сачини нетачан бирачки списак.

Кључна је намера утицања на резултат. Административна грешка или неблаговремено ажурирање не представљају аутоматски ово кривично дело.

4.23. Спречавање одржавања гласања

Кривично дело може постојати када неко силом, претњом или другим противправним начином спречи гласање на бирачком месту.

Посебно је уређено и ометање гласања изазивањем нереда због којег гласање буде прекинуто.

4.24. Повреда тајности гласања

Тајност може бити повређена:

• посматрањем начина гласања;
• откривањем садржаја гласа;
• обележавањем листића тако да се бирач може препознати;
• принудним фотографисањем;
• организованим породичним гласањем;
• неовлашћеним присуством иза паравана.

Када повреду изврши члан бирачког одбора или друго лице које врши дужност у вези са гласањем, одговорност је тежа.

4.25. Фалсификовање резултата гласања

Ово је једно од најтежих изборних кривичних дела.

Може га извршити члан органа за спровођење избора или друго лице које врши дужност у вези са гласањем ако:

• додаје гласачке листиће или гласове;
• одузима листиће или гласове;
• мења број листића;
• мења број гласова;
• на други начин измени резултат;
• објави неистинит резултат.

У ову категорију могу ући:

• убацивање листића;
• уништавање гласова;
• намерно нетачно бројање;
• замена резултата изборних листа;
• преправљање записника;
• неистинит електронски унос;
• објављивање резултата различитих од утврђених.

Кривични законик кривична дела против изборних права уређује у посебној глави, укључујући повреду кандидовања, права гласања, изборно подмићивање, злоупотребу гласања, нетачне бирачке спискове, спречавање гласања, повреду тајности и фалсификовање резултата.

4.26. Уништавање изборних докумената

Кривичноправно релевантно може бити уништавање, оштећивање, прикривање или одузимање:

• гласачких листића;
• извода из бирачког списка;
• записника;
• контролних листова;
• уверења;
• друге изборне документације.

Посебно је важно одмах обезбедити доказ о последњем познатом стању материјала, лицима која су њиме располагала и времену када је нестанак или оштећење уочено.

4.27. Друга кривична дела

У зависности од околности, изборна манипулација може садржати и елементе других кривичних дела, као што су:

• злоупотреба службеног положаја;
• трговина утицајем;
• примање или давање мита;
• фалсификовање исправе;
• принуда;
• угрожавање сигурности;
• неовлашћено прикупљање личних података;
• повреда равноправности;
• насилничко понашање;
• удруживање ради вршења кривичних дела.

Давање и примање мита у вези са гласањем изричито је обухваћено и законом који уређује посебну организацију државних органа за сузбијање корупције, у оквиру услова прописаних тим законом.

VII. ПРЕКРШАЈНА, УПРАВНА И ДРУГА ОДГОВОРНОСТ

4.28. Прекршајна одговорност

Поједина поступања која не представљају кривично дело могу бити прекршаји.

Прекршајна одговорност може бити прописана:

• изборним законима;
• законом о финансирању политичких активности;
• законом о спречавању корупције;
• медијским прописима;
• прописима о заштити података;
• прописима о јавном реду и миру;
• другим посебним законима.

Пријава треба да буде поднета органу који је надлежан за покретање или вођење одговарајућег поступка.

4.29. Одговорност члана бирачког одбора

Члан бирачког одбора може сносити:

• одговорност у оквиру изборног поступка;
• прекршајну одговорност;
• кривичну одговорност;
• радноправну или дисциплинску одговорност, ако је релевантно;
• политичку одговорност према предлагачу.

Члан бирачког одбора није ослобођен одговорности зато што је поступао по налогу председника одбора, страначког координатора или другог лица.

Очигледно незаконит налог не треба извршити.

4.30. Одговорност јавног службеника и функционера

Јавни службеник или функционер може сносити одговорност ако:

• користи службене податке за страначке потребе;
• условљава запослене;
• користи јавне ресурсе;
• наређује политичке активности;
• врши одмазду;
• злоупотребљава службена овлашћења;
• спречава пријављивање неправилности.

У зависности од радње, надлежни могу бити:

• Агенција за спречавање корупције;
• инспекција рада;
• управна инспекција;
• Повереник;
• Заштитник грађана;
• полиција;
• јавно тужилаштво;
• суд.

VIII. ОРГАНИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ИЗБОРА

4.31. Републичка изборна комисија

Републичка изборна комисија има централну улогу у спровођењу парламентарних и председничких избора и обавља законом утврђене послове који се односе и на општи изборни оквир.

Њене надлежности обухватају, у зависности од врсте избора:

• доношење упутстава;
• прописивање образаца;
• координацију изборних органа;
• проглашење изборних листа;
• утврђивање и објављивање резултата;
• одлучивање у изборним поступцима;
• обезбеђивање изборног материјала;
• обуке изборних органа;
• објављивање докумената и података.

РИК није орган кривичног гоњења. Када постоји сумња на кривично дело, изборна комисија не замењује полицију и тужилаштво.

4.32. Локална изборна комисија

Локална изборна комисија:

• организује локалне изборе;
• именује бирачке одборе;
• прима изборни материјал;
• контролише записнике;
• утврђује резултате;
• одлучује о питањима из своје надлежности;
• омогућава увид када закон то предвиђа;
• поступа по правним средствима у оквиру закона.

Када се истовремено спроводи више избора, надлежности различитих изборних комисија морају се пажљиво разграничити.

4.33. Бирачки одбор

Бирачки одбор непосредно спроводи гласање на бирачком месту.

Он је одговоран за:

• пријем и контролу материјала;
• уређење бирачког места;
• отварање;
• проверу бирача;
• издавање листића;
• тајност гласања;
• одржавање реда;
• гласање ван бирачког места;
• затварање;
• бројање;
• попуњавање записника;
• паковање и предају материјала.

Сваки члан има право и обавезу да прати цео поступак.

Одлука већине не може учинити законитом радњу која је супротна закону.

4.34. Председник бирачког одбора

Председник организује рад бирачког одбора, али није једини носилац изборних овлашћења.

Он не сме:

• самостално одлучивати о свим питањима;
• удаљити члана без правног основа;
• ускратити увид у материјал;
• одбити уношење примедбе;
• сам попуњавати или мењати резултат;
• тражити потписивање празног записника;
• предати материјал супротно прописаном поступку.

IX. ПОЛИЦИЈА И ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО

4.35. Када се обавештава полиција

Полицију треба обавестити када постоји:

• насиље;
• претња;
• нарушавање јавног реда;
• спречавање гласања;
• уништавање или крађа материјала;
• неовлашћено оружје;
• физичко застрашивање;
• организована куповина гласова у току;
• лице затечено у радњи која може представљати кривично дело;
• непосредна опасност по људе или материјал.

Члан бирачког одбора не треба сам да спроводи истрагу, претреса лица, одузима телефон или употребљава силу, осим у границама општих правила нужне одбране и крајње нужде.

4.36. Улога јавног тужиоца

Јавно тужилаштво руководи предистражним поступком и одлучује о кривичном гоњењу.

Тужилаштву треба доставити:

• прецизан опис;
• датум и време;
• место;
• лица која су учествовала;
• имена сведока;
• фотографије и снимке;
• службене документе;
• податак о томе где се налази оригинал;
• податак да ли је полиција обавештена;
• опис могуће опасности од уништења доказа.

Подносилац пријаве не мора да зна тачан члан Кривичног законика. Треба избегавати преувеличавање и ограничити се на проверљиве чињенице.

4.37. Чување доказа

Код аудио-визуелних и дигиталних доказа треба:

• сачувати оригинални фајл;
• не мењати назив и садржај без потребе;
• направити резервну копију;
• забележити ко је аутор;
• забележити време и место;
• не објављивати цео материјал пре предаје надлежнима ако би то угрозило поступак;
• сачувати поруке, позиве и метаподатке;
• водити белешку о томе коме је копија предата.

X. СУДСКА И ДРУГА ПРАВНА ЗАШТИТА

4.38. Изборни приговор

Приговор служи за заштиту изборног права у оквиру изборног поступка.

Он мора бити:

• поднет овлашћеном органу;
• поднет у прописаном року;
• довољно одређен;
• заснован на конкретној радњи;
• поткрепљен расположивим доказима.

У приговору треба навести:

• подносиоца;
• изборе и бирачко место;
• радњу или одлуку која се оспорава;
• време када се догодила;
• лица која су учествовала;
• повређено правило;
• доказе;
• захтев подносиоца.

Најчешћа грешка је чекање да се прикупе сви могући докази док рок за приговор истекне. Приговор треба поднети у року са доступним доказима, уз јасно навођење осталих доказа до којих орган може доћи.

4.39. Уношење примедбе у записник

Примедба у записнику је један од најважнијих начина непосредног документовања догађаја на бирачком месту.

Примедба треба да буде конкретна.

Није довољно написати:

„Било је много неправилности.“

Треба написати:

„У 14.35 часова члан бирачког одбора издао је гласачки листић лицу које није претходно потписало извод из бирачког списка. На пропуст су указали чланови А и Б. Листић је предат бирачу пре отклањања неправилности.“

Примедба треба да садржи:

• време;
• радњу;
• лице;
• реакцију одбора;
• доказ;
• исход;
• име члана који захтева унос.

4.40. Увид у изборни материјал

Увид може бити пресудан за проверу:

• записника;
• потписа;
• броја листића;
• важећих и неважећих гласова;
• правилности паковања;
• неслагања објављених резултата;
• накнадних исправки.

При увиду треба водити сопствену белешку и тражити да се јасно евидентира:

• датум;
• време;
• присутна лица;
• материјал који је отворен;
• стање печата и паковања;
• уочено неслагање;
• фотографије или копије које су дозвољене;
• евентуално одбијање приступа.

4.41. Судска заштита

Судска заштита зависи од врсте избора и одлуке која се оспорава.

За изборне спорове могу бити надлежни судови одређени посебним изборним законом, док се за друга питања могу водити:

• управни поступак;
• управни спор;
• кривични поступак;
• прекршајни поступак;
• парнични поступак;
• поступак за заштиту података;
• радни спор.

Не треба претпоставити да један поступак искључује све друге. Иста радња може бити предмет изборног приговора и кривичне пријаве, јер та два поступка имају различиту сврху.

XI. НАДЛЕЖНОСТИ ДРУГИХ ИНСТИТУЦИЈА

4.42. Министарство надлежно за државну управу

Надлежно је за вођење Јединственог бирачког списка и поступање у вези са:

• уписом;
• брисањем;
• изменама;
• исправкама;
• закључењем списка;
• анализом тачности и усаглашености;
• другим пословима прописаним законом.

4.43. Агенција за спречавање корупције

Надлежна је за:

• контролу финансирања политичких активности;
• извештаје о трошковима кампање;
• поступање јавних функционера;
• злоупотребу јавних ресурса у оквиру својих законских овлашћења.

4.44. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

Надлежан је за:

• незакониту обраду личних података;
• неовлашћено прикупљање политичких ставова;
• злоупотребу службених база;
• приступ подацима од јавног значаја;
• друга питања из своје надлежности.

4.45. Заштитник грађана

Може испитивати поступање органа управе и повреде права грађана када су испуњени услови из закона којим је уређен његов рад.

Он не замењује изборну комисију, суд, полицију или тужилаштво, али може бити значајан код:

• системских пропуста управе;
• неједнаког поступања;
• непоступања органа;
• повреде права осетљивих група.

4.46. Инспекција рада

Надлежна је за повреде радних права, нарочито када су политички притисци повезани са:

• отказом;
• премештајем;
• радним временом;
• принудним одласком на скупове;
• незаконитим налогом послодавца;
• дискриминацијом у радном односу.

4.47. Повереник за заштиту равноправности

Може поступати када политичко опредељење или претпостављено опредељење доведе до дискриминаторног поступања у областима обухваћеним законом.

4.48. Јавна предузећа, установе и послодавци

Организација у којој се притисак врши има обавезу да поступа у складу са:

• радним прописима;
• забраном дискриминације;
• заштитом узбуњивача;
• заштитом података;
• правилима о политичкој неутралности, када су применљива;
• интерним процедурама.

Интерна пријава не треба да буде једини корак ако је руководилац организације управо лице које врши притисак.

XII. КОЈОЈ ИНСТИТУЦИЈИ СЕ ОБРАТИТИ

Ова табела је оријентациона. У конкретном случају може бити потребно истовремено обраћање већем броју органа.

XIII. ПРАКТИЧНИ МОДЕЛ ПРАВНЕ ОЦЕНЕ

4.49. Питања која треба поставити

За сваки пријављени догађај потребно је одговорити на следећа питања:

Ко?

• бирач;
• члан бирачког одбора;
• функционер;
• службеник;
• страначки активиста;
• послодавац;
• неовлашћено лице;
• медиј;
• правно лице.

Шта?

• давање новца;
• претња;
• гласање у туђе име;
• преправљање документа;
• незаконита обрада података;
• издавање више листића;
• ускраћивање права;
• коришћење јавног ресурса.

Где?

• на бирачком месту;
• испред бирачког места;
• у јавном предузећу;
• у установи;
• у страначком штабу;
• током транспорта;
• у изборној комисији;
• у информационом систему.

Када?

• пре расписивања;
• током кампање;
• на дан гласања;
• током бројања;
• након предаје материјала;
• у поступку по приговору.

Како?

• силом;
• претњом;
• обманом;
• давањем користи;
• злоупотребом овлашћења;
• фалсификовањем;
• техничком интервенцијом;
• пропуштањем дужне радње.

Са којом последицом?

• лице није гласало;
• гласало је под притиском;
• нарушена је тајност;
• додати су гласови;
• одузети су гласови;
• промењен је записник;
• онемогућена је контрола;
• изборни учесник је стекао незакониту предност.

Који докази постоје?

• службени записник;
• фотографија;
• снимак;
• порука;
• документ;
• сведок;
• електронски траг;
• копија резултата;
• подаци из више извора.

4.50. Модел правног пасоша манипулације

За сваку манипулацију у даљем тексту публикације користиће се следећа структура:

Шифра и назив: BM-03 — Гласање у туђе име

Основно заштићено право: Личност и једнакост гласања.

Могућа правна повреда: Повреда изборног закона и могуће кривично дело злоупотребе права гласања.

Могући учиниоци: Бирач, лице чији се идентитет користи, члан бирачког одбора, организатор.

Надлежни орган на лицу места: Бирачки одбор.

Надлежни орган за изборну заштиту: Одговарајућа изборна комисија и надлежни суд.

Надлежни орган за кривичну одговорност: Полиција и јавно тужилаштво.

Кључни докази: Идентификациони документ, извод из бирачког списка, потпис, видео-запис, сведоци, примедба у записнику.

Хитна радња: Зауставити издавање листића до законите провере идентитета, обавестити цео бирачки одбор и унети догађај у записник.

Шта се не сме радити: Самовољно задржавати лице, одузимати документ или употребљавати силу, осим када поступа надлежни орган.

XIV. ОГРАНИЧЕЊА ПРАВНЕ ОЦЕНЕ

4.51. Претпоставка невиности

Ниједно лице не треба у публикацији означити као учиниоца кривичног дела ако његова одговорност није утврђена правноснажном одлуком.

Дозвољене формулације су:

• „постоји сумња“;
• „према наводима сведока“;
• „документована је неправилност“;
• „поднета је кривична пријава“;
• „поступак је у току“;
• „радња може имати елементе кривичног дела“.

4.52. Разлика између доказане радње и правне квалификације

Може бити поуздано доказано да је лице дало новац бирачу, али је за правну квалификацију потребно утврдити због чега је новац дат.

Може бити доказано да је записник исправљен, али је потребно утврдити:

• ко га је исправио;
• када;
• зашто;
• да ли су чланови били присутни;
• да ли је исправка била дозвољена;
• да ли је промењен стварни резултат.

Зато се чињенични и правни закључак увек наводе одвојено.

4.53. Временско важење прописа

Правна оцена конкретног случаја врши се према пропису који је важио у време догађаја.

Накнадна измена закона не може се аутоматски применити на ранији изборни поступак.

У студијама случаја зато треба навести:

• датум избора;
• пропис који је тада важио;
• касније измене, ако су релевантне;
• правни положај према тадашњим, а не данашњим правилима.

4.54. Обавеза ажурирања

Пре објављивања сваког издања ове публикације потребно је проверити:

• последњи пречишћени текст изборних закона;
• измене Кривичног законика;
• важећа упутства РИК-а;
• рокове за правну заштиту;
• надлежност судова;
• прописе о финансирању;
• медијске прописе;
• прописе о заштити података;
• нову судску праксу.

На насловној или импресумској страни треба навести:

Правни оквир ажуриран закључно са: [датум].

XV. ЗАКЉУЧАК ПОГЛАВЉА

Правни систем Републике Србије предвиђа више облика заштите изборног права:

• заштиту пред бирачким одбором;
• приговор изборној комисији;
• судску заштиту;
• кривичноправну заштиту;
• прекршајну одговорност;
• контролу финансирања кампање;
• заштиту података о личности;
• радноправну и антидискриминациону заштиту;
• контролу јавних функционера и јавних ресурса.

Највећи практични проблем често није потпуно одсуство правних правила, већ:

• неблаговремено пријављивање;
• непотпуна документација;
• пропуштање кратких рокова;
• нејасно разграничење надлежности;
• селективно или споро поступање;
• страх сведока;
• губитак или уништавање доказа;
• свођење системског обрасца на појединачни изоловани случај.

Зато правна заштита почиње на месту настанка неправилности: тачним бележењем времена, лица, радње, доказа и реакције надлежних.

Најјача пријава није она која користи најтеже политичке изразе, већ она која садржи најпрецизније и најпроверљивије чињенице.

Следи детаљна анализа изборних манипулација: