10.1. Појединачна неправилност и системска манипулација
Изборна манипулација ретко се састоји од једног незаконитог поступка. У већини случајева она представља низ међусобно повезаних активности које појединачно могу изгледати безначајно или чак законито, али заједно производе значајан утицај на изборни резултат.
Због тога је приликом анализе неопходно разликовати:
- појединачну неправилност;
- организовану манипулацију;
- системски механизам.
Појединачна неправилност је изолован догађај који није повезан са другим радњама.
Организована манипулација представља више координисаних активности усмерених ка истом циљу.
Системски механизам постоји када су институције, организација, ресурси и поступци повезани тако да омогућавају континуирано утицање на изборни процес.
Највећи број озбиљних изборних злоупотреба настаје управо кроз ову последњу категорију.
10.2. Животни циклус изборне манипулације
Манипулација не почиње изборног дана.
Она најчешће пролази кроз више фаза.
Прва фаза – припрема
- измене бирачког списка;
- организовано пријављивање пребивалишта;
- прикупљање личних података;
- притисци на запослене;
- формирање паралелних база података;
- избор подобних чланова бирачких одбора;
- припрема страначке инфраструктуре.
Друга фаза – кампања
- функционерска кампања;
- злоупотреба јавних ресурса;
- медијска доминација;
- куповина гласова;
- организовање сигурних гласова;
- политички притисци;
- контролисано финансирање.
Трећа фаза – изборни дан
- контрола излазности;
- организован превоз;
- фотографисање листића;
- породично гласање;
- бугарски воз;
- вођење паралелних спискова;
- агитација;
- притисци на чланове одбора.
Четврта фаза – бројање
- спорни листићи;
- нетачно пребројавање;
- погрешно попуњавање записника;
- притисци на чланове;
- онемогућавање примедби;
- неправилно паковање изборног материјала.
Пета фаза – после избора
- транспорт изборног материјала;
- чување врећа;
- унос резултата;
- приговори;
- исправке;
- поновно бројање;
- проглашење резултата.
Ниједна од ових фаза не сме се анализирати изоловано.
10.3. Најчешћи системски модели
Модел А – Контролисани бирач
Циљ овог модела није промена резултата бројањем већ контрола понашања гласача.
Најчешће укључује:
PRE
↓
евиденција запослених
↓
прикупљање телефона
↓
KAM
↓
позиви
↓
сигурни гласови
↓
BM
↓
фотографија листића
↓
контрола излазности
↓
POST
↓
Провера испуњења обећања
Појединачно гледано, ниједна радња не мора бити незаконита.
Заједно представљају систем контроле политичке воље.
Модел Б – Контролисани резултат
Овај модел усмерен је на резултат гласања.
PRE
↓
подобан одбор
↓
BM
↓
неправилности током гласања
↓
BR
↓
нетачно бројање
↓
нетачан записник
↓
POST
↓
погрешан унос
↓
коначан резултат
Модел В – Институционална предност
Овај модел заснива се на употреби институционалне моћи.
Обухвата:
- јавне ресурсе;
- јавна предузећа;
- локалну администрацију;
- установе;
- медије;
- службене евиденције;
- функционере.
Предност се не стиче једном незаконитом радњом већ кумулативним деловањем институција.
10.4. Кумулативни ефекат
Највећи проблем изборних манипулација није увек тежина појединачне неправилности већ њихово сабирање.
На пример:
- 30 неправилно уписаних бирача;
- 20 купљених гласова;
- 15 контролисаних фотографија;
- 10 погрешно проглашених неважећих листића;
- 8 нетачно унетих резултата.
Свака појединачно можда није довољна да промени резултат.
Заједно могу.
Зато приликом правне оцене није довољно анализирати сваки догађај посебно.
Потребно је проценити укупан ефекат.
10.5. Индикатори системске манипулације
Постоји већа вероватноћа да је реч о организованом механизму ако се уочи више следећих показатеља:
- исти образац на већем броју бирачких места;
- исти тип неправилности;
- исте инструкције;
- исте формулације у записницима;
- исти страначки координатори;
- исти начин притиска;
- исти превозници;
- исти пунктови;
- исти медијски образац;
- исти начин поступања институција.
Један показатељ није довољан.
Што их је више, већа је вероватноћа да није реч о случајности.
10.6. Анализа мреже уместо анализе догађаја
У савременој изборној форензици све више се користи мрежна анализа.
Она не поставља питање:
"Да ли је овај један догађај незаконит?"
већ:
"Како су различити догађаји повезани?"
На пример:
исто лице
↓
организује превоз
↓
води паралелне спискове
↓
контролише фотографије листића
↓
врши притисак на чланове одбора
↓
прати транспорт врећа
↓
појављује се код поновног бројања.
Тада се не анализира шест одвојених догађаја већ једна организациона улога.
10.7. Значај временске линије
Практично свака озбиљна анализа треба да садржи временску линију.
Пример:
Временска линија често открива везе које се иначе не би уочиле.
10.8. Анализа ризика
Свака изборна манипулација може се проценити кроз три питања.
Вероватноћа
Колико је вероватно да ће се догодити?
Последица
Колико може променити резултат?
Могућност откривања
Колико је лако доказати да се догодила?
Најопасније су манипулације које имају:
- велику вероватноћу;
- велики утицај;
- малу могућност откривања.
Управо њима треба посветити највећу пажњу.
10.9. Системски круг изборне манипулације
Практично све сложене изборне манипулације могу се приказати једним кругом.
Припрема
↓
Прикупљање података
↓
Политички притисци
↓
Кампања
↓
Контрола гласача
↓
Изборни дан
↓
Бројање
↓
Обрада резултата
↓
Правна заштита
↓
Коначни резултат
↓
Очување система
↓
Нови избори
Тако се затвара циклус.
10.10. Како доказати системску манипулацију
Системска манипулација готово никада не може бити доказана једним документом.
Потребно је повезати више категорија доказа:
- записнике;
- фотографије;
- видео-снимке;
- копије бирачких спискова;
- одлуке изборних комисија;
- службене евиденције;
- сведочења;
- електронске податке;
- статистичке анализе;
- временске линије;
- анализу мреже повезаних лица.
Управо комбинација више независних извора даје највећу доказну снагу.
10.11. Закључак поглавља
Изборна манипулација је ретко производ једне незаконите радње. Она је, по правилу, резултат низа међусобно повезаних поступака који делују у различитим фазама изборног процеса и које спроводе различити актери.
Зато је за озбиљну анализу неопходно напустити приступ који посматра сваки инцидент изоловано и прећи на анализу система, образаца и међусобних веза.
Тако се одговара не само на питање „шта се догодило“, већ и на далеко важније питање: