Методологија

1. МЕТОДОЛОГИЈА

1.1. Предмет и циљ публикације

Предмет ове публикације јесу поступци, праксе и пропусти који могу угрозити слободно формирање и веродостојно изражавање изборне воље грађана Републике Србије.

Публикација има пет основних циљева:

• да систематизује најчешће облике изборних неправилности, злоупотреба, манипулација и превара;
• да објасни фазу изборног процеса у којој се свака појава јавља и начин на који може утицати на изборе;
• да понуди практична упутства за њено препознавање и документовање;
• да повеже описане појаве са релевантним домаћим прописима и међународним изборним стандардима;
• да грађанима, контролорима и другим учесницима у изборном процесу пружи основне информације о надлежним институцијама и расположивим механизмима заштите.

Публикација не обухвата само поступања која непосредно мењају број гласова. У њен предмет улазе и радње којима се утиче на слободу опредељивања бирача, равноправност учесника избора, доступност информација, тајност гласања, законитост рада изборних органа и поверење јавности у изборни процес.

1.2. Начин настанка документа

Документ је настао систематизацијом:

• јавно доступних извора о изборним процесима у Републици Србији;
• запажања домаћих и међународних посматрача;
• искустава чланова бирачких одбора и контролора;
• извештаја организација цивилног друштва;
• медијски документованих случајева;
• доступних одлука изборних комисија и судова;
• правних анализа;
• сведочења учесника и грађана;
• образаца поступања који су се појављивали током више изборних циклуса.

Постојећи практични материјал организован је по јединственој методологији. Сваки облик манипулације разматра се кроз опис појаве, начин функционисања, значај за изборни интегритет, показатеље на основу којих се може препознати, начин документовања, правни оквир, доказну вредност расположивог материјала и могући утицај на изборни резултат.

1.3. Коришћени извори

При изради публикације користе се следеће групе извора.

1.3.1. Домаћи правни извори

У ову групу спадају:

• Устав Републике Србије;
• закони којима се уређују избори народних посланика, председника Републике и одборника;
• прописи којима се уређују јединствени бирачки списак, финансирање политичких активности, спречавање корупције, електронски медији и заштита података о личности;
• Кривични законик и други казнени прописи;
• подзаконски акти, упутства, роковници, приручници и обрасци које доносе Републичка изборна комисија и друге надлежне институције;
• одлуке локалних изборних комисија;
• одлуке судова донете у поступцима за заштиту изборног права.

Прописи се користе у тексту који је важио у време конкретног изборног догађаја. Када се правна правила накнадно промене, потребно је разликовати пропис који је важио у време догађаја од прописа важећег у време објављивања ове публикације.

1.3.2. Извештаји посматрачких мисија и организација

Посебно се користе:

• извештаји Канцеларије за демократске институције и људска права ОЕБС-а — ODIHR;
• препоруке и документи Венецијанске комисије;
• извештаји домаћих посматрачких мисија;
• извештаји организација CRTA и CeSID;
• анализе других организација цивилног друштва које се баве изборима, владавином права, медијима и политичким финансирањем;
• извештаји независних и регулаторних институција, уколико су релевантни за конкретну појаву.

Налази ових организација не третирају се аутоматски као судски утврђене чињенице. У публикацији се јасно означава да ли је одређени навод резултат посматрања, статистичке анализе, правне оцене, сведочења или одлуке надлежног органа.

1.3.3. Службена документа и изборни материјал

Ова група може обухватити:

• записнике о раду бирачких одбора;
• контролне листове;
• изводе из бирачког списка, у мери у којој је законито располагање њима;
• решења и закључке изборних комисија;
• приговоре и жалбе;
• одлуке судова;
• службене белешке;
• статистичке приказе резултата;
• податке објављене на интернет страницама изборних органа;
• друге документе настале у оквиру званичног изборног поступка.

Службено порекло документа не значи да је његов садржај непогрешив. Управо неслагање између различитих службених докумената може бити важан доказ неправилности.

1.3.4. Фотографије, аудио и видео-записи

Визуелни и звучни записи могу бити важан извор, али се њихова доказна вредност процењује према:

• могућности утврђивања места и времена настанка;
• континуитету снимка;
• видљивости лица и радњи;
• постојању оригиналног фајла;
• метаподацима, када су доступни;
• могућности идентификовања аутора;
• повезаности са другим доказима;
• постојању назнака да је садржај монтиран, исечен или измењен.

Фотографија или кратак снимак често не приказују цео контекст. Зато их, кад год је могуће, треба повезати са записничком примедбом, изјавама више сведока и другим материјалним доказима.

1.3.5. Изјаве сведока и учесника

Сведочења могу потицати од:

• бирача;
• чланова бирачких одбора;
• контролора;
• посматрача;
• запослених у јавном или приватном сектору;
• кандидата и представника изборних листа;
• новинара;
• других непосредних учесника.

При процени сведочења узима се у обзир да ли је лице непосредно присуствовало догађају, колико је времена прошло до давања изјаве, да ли је исказ детаљан и доследан, да ли постоје друга лица која га потврђују и да ли је сведок спреман да изјаву понови пред надлежним органом.

Анонимна сведочења могу бити значајна као полазна информација, нарочито у случајевима притисака и страха од одмазде, али обично имају ограниченију доказну вредност у формалном поступку.

1.3.6. Медијски и јавно доступни извори

Медијски извештаји користе се као извор информација о конкретним догађајима и реакцијама институција. Њихова поузданост процењује се према:

• наведеним изворима;
• постојању докумената или снимака;
• могућности независне провере;
• разликовању вести од коментара;
• томе да ли је другој страни омогућено да се изјасни;
• накнадним исправкама или демантијима;
• потврди истих чињеница из више независних извора.

Објаве на друштвеним мрежама не сматрају се саме по себи поузданим доказом, али могу упутити на догађај који треба додатно проверити.

1.4. Критеријуми за укључивање примера

Пример се може уврстити у публикацију када испуњава најмање један од следећих критеријума:

• документован је службеним актом;
• забележили су га акредитовани посматрачи;
• потврђен је из више независних извора;
• постоји аутентичан аудио-визуелни материјал;
• представља образац који је забележен у више изборних циклуса;
• значајан је за разумевање начина функционисања одређене манипулације;
• поводом њега је вођен поступак пред изборном комисијом, судом, полицијом, тужилаштвом или другим надлежним органом.

Укључивање примера не значи да је у сваком случају правноснажно утврђено извршење кривичног дела, прекршаја или друге повреде закона. Статус сваког примера мора бити прецизно означен.

1.5. Разликовање чињеница, навода и оцена

Ради очувања кредибилитета публикације, у тексту се разликују:

Утврђена чињеница — податак потврђен службеним документом, правноснажном одлуком или већим бројем међусобно сагласних и проверљивих доказа.

Документована неправилност — догађај за који постоји материјал или поуздано сведочење, али поводом којег не мора постојати коначна одлука надлежног органа.

Навод или пријава — тврдња коју је изнело одређено лице или организација, а чија тачност није у потпуности потврђена.

Индиција — околност која сама не доказује неправилност, али у вези са другим чињеницама може указивати на потребу за даљом провером.

Аналитичка оцена — закључак аутора или извора заснован на повезивању доступних чињеница и образаца.

Ове категорије не смеју се мешати. Нарочито је важно да се пријава или сумња не представљају као већ доказано кривично дело.

1.6. Јединица анализе

Основна јединица анализе у приручнику јесте појединачни облик изборне манипулације. Свака јединица добија посебну шифру у зависности од фазе изборног процеса:

• PRE — манипулације пре формалног почетка или у раним фазама избора;
• KAM — манипулације током изборне кампање;
• BM — манипулације на бирачком месту;
• BR — манипулације током бројања гласова;
• POST — манипулације након затварања бирачког места и у поступку утврђивања резултата.

Ознака се састоји од скраћенице фазе и редног броја, на пример: BM-04 или POST-03.

Коначна класификација конкретних појава биће извршена након распоређивања целокупног постојећег садржаја. Када се одређена појава може јавити у више фаза, сврстава се у фазу у којој производи најнепосредније дејство, уз упућивање на повезане категорије.

1.7. Стандардни образац обраде манипулације

Свака манипулација обрађује се према следећем моделу:

• Назив и шифра — кратак и препознатљив назив појаве.
• Фаза изборног процеса — време у којем се манипулација најчешће јавља.
• Опис — јасно објашњење радње или обрасца поступања.
• Начин функционисања — механизам спровођења и лица која у њему могу учествовати.
• Зашто је важно — последице по слободу избора, тајност гласања, законитост поступка или тачност резултата.
• Како препознати — непосредни и посредни показатељи.
• Како документовати — радње које контролор, посматрач или грађанин може предузети у складу са законом.
• Правни оквир — могуће повреде прописа, правна природа радње и надлежни органи.
• Процена утицаја — низак, средњи, висок или системски утицај.
• Јачина доказа — процена доказне вредности расположивих извора.
• Пример из праксе — документован случај, када постоји довољно поузданих података.
• Препоручена реакција — практични кораци који се могу предузети без угрожавања безбедности лица и законитости поступка.

1.8. Процена тежине и утицаја

Процена утицаја не представља коначну правну квалификацију. Она служи за разумевање ризика који одређена појава представља за изборни процес.

Користе се четири категорије:

Низак утицај

Неправилност је углавном процедурална, ограничена и отклоњива. Сама по себи обично не може значајно утицати на резултат, али може указивати на недостатак обуке или организације.

Средњи утицај

Неправилност може повредити право појединачног бирача, тајност гласања или правилност рада бирачког одбора. Њен утицај је ограничен ако је изолована, али може бити значајан уколико се понавља.

Висок утицај

Радња може непосредно утицати на већи број бирача, број гласова, садржај изборног материјала или резултат на једном или више бирачких места.

Системски утицај

Појава је организована, широко распрострањена, институционално подржана или се понавља по истом обрасцу на већем броју места. Може утицати на слободно опредељивање великог броја грађана, равноправност изборне утакмице или укупни изборни резултат.

Приликом оцене узимају се у обзир:

• број обухваћених бирача;
• број бирачких места;
• трајање и учесталост;
• степен организованости;
• могућност отклањања последица;
• разлика у броју гласова између изборних учесника;
• учешће носилаца јавних овлашћења;
• постојање координисаног обрасца.

Иста врста манипулације може добити различиту оцену у зависности од обима. На пример, један изолован случај неовлашћеног помагања бирачу не мора имати исти значај као организовано и масовно утицање на начин гласања лица у више бирачких места.

1.9. Процена доказне вредности

Доказна вредност не зависи само од врсте доказа, већ и од његовог квалитета, аутентичности, законитости прибављања и повезаности са другим изворима.

У публикацији се користи оријентациона скала:

Пет степени — веома јака доказна вредност

• оригинални службени документ;
• записник који су потписали чланови бирачког одбора;
• правноснажна одлука;
• континуиран и аутентичан видео-запис који јасно приказује радњу;
• више међусобно сагласних материјалних доказа.

Четири степена — јака доказна вредност

• јасна фотографија или видео повезани са местом и временом;
• копија службеног документа чија се аутентичност може проверити;
• сагласне изјаве више независних непосредних сведока;
• подударност записника, снимка и других докумената.

Три степена — средња доказна вредност

• изјава једног непосредног и идентификованог сведока;
• службена белешка;
• делимичан снимак;
• фотографија којој недостаје шири контекст;
• медијски извештај заснован на идентификованим изворима.

Два степена — ограничена доказна вредност

• посредно сведочење;
• анонимна изјава;
• непотпуна документација;
• објава на друштвеној мрежи чије порекло није у потпуности потврђено.

Један степен — почетна информација или индиција

• гласина;
• претпоставка;
• непроверљива објава;
• статистичка необичност која није повезана са конкретним доказима.

Слабији доказ не треба аутоматски одбацити. Више међусобно сагласних индиција може оправдати даљу проверу. Међутим, индиције се не смеју представити као потпун доказ извршења противправне радње.

1.10. Ограничења публикације

Ова публикација има неколико ограничења.

Прво, изборне манипулације се по природи често спроводе прикривено, па нису сви случајеви доступни јавности или формално документовани.

Друго, непоступање надлежног органа не доказује да неправилност није постојала, али ни сама пријава не доказује да је до неправилности заиста дошло.

Треће, правна квалификација зависи од чињеница сваког конкретног случаја. Иста радња може, зависно од околности, представљати процедурални пропуст, прекршај, кривично дело, повреду радне обавезе или основ за поништавање гласања.

Четврто, извори нису увек једнако доступни. У неким случајевима постоје комплетна службена документа и одлуке, док су у другим доступна само сведочења или медијски извештаји.

Пето, изборни прописи се мењају. Зато се правни оквир мора проверити и ажурирати пре сваког новог издања публикације и пре употребе у конкретном изборном поступку.

1.11. Етичка правила и заштита личности

При објављивању примера морају се поштовати достојанство личности, претпоставка невиности, право на приватност и правила о заштити података о личности.

Посебно треба избегавати:

• објављивање јединственог матичног броја грађана;
• објављивање адреса становања;
• објављивање комплетних извода из бирачког списка;
• откривање идентитета лица која би могла бити изложена одмазди;
• неосновано означавање лица као извршиоца кривичног дела;
• објављивање снимака насталих противно закону;
• угрожавање тајности гласања.

Када је идентитет лица важан за разумевање случаја, треба навести само податке који су неопходни и чије је објављивање оправдано јавним интересом и засновано на проверљивим чињеницама.

1.12. Ажурирање публикације

Ова публикација је замишљена као документ који се периодично допуњује. Нова издања треба да обухвате:

• измене изборних закона и подзаконских аката;
• нове препоруке ODIHR-а и других међународних тела;
• нову праксу изборних комисија и судова;
• нове облике дигиталних и других манипулација;
• нове документоване студије случаја;
• податке о поступању институција по раније поднетим пријавама.

Свака верзија публикације треба да садржи датум закључења правне и чињеничне редакције.