Глосар појмова

2. ТЕРМИНОЛОШКЕ И МЕТОДОЛОШКЕ НАПОМЕНЕ

2.1. Изборна неправилност

Изборна неправилност је свако одступање од прописаног правила или поступка у вези са припремом, спровођењем и утврђивањем резултата избора.

Неправилност може настати:

• намерно;
• непажњом;
• услед незнања;
• погрешним тумачењем прописа;
• организационим пропустом;
• техничком грешком.

Због тога сам појам неправилности не подразумева аутоматски постојање намере да се утиче на изборни резултат.

2.2. Изборна манипулација

Изборна манипулација је намерна радња, пропуштање или организована пракса којом се утиче или покушава утицати на:

• слободно формирање изборне воље;
• опредељење бирача;
• излазност;
• тајност гласања;
• равноправност изборних учесника;
• рад изборних органа;
• број или расподелу гласова;
• утврђивање и објављивање резултата;
• могућност делотворне правне заштите.

Манипулација не мора увек непосредно променити број гласова. Довољно је да нарушава услове у којима бирачи доносе одлуку или у којима се политички актери такмиче.

2.3. Изборна злоупотреба

Изборна злоупотреба подразумева коришћење права, положаја, институције, јавног ресурса, личног податка или прописане процедуре у сврху која је супротна њеној законској или демократској намени.

Примери могу укључивати употребу јавних ресурса у страначке сврхе, коришћење службеног положаја за притисак на бираче или прибављање података о грађанима ради политичке контроле.

2.4. Изборна превара

Изборна превара је намерна противправна радња којом се обманом, фалсификовањем, прикривањем, заменом или другим недозвољеним поступањем настоји стећи незаконита изборна предност, повредити изборно право или изменити веродостојно исказану изборну вољу.

Постојање изборне преваре као правно утврђене чињенице зависи од конкретних доказа и одлуке надлежног органа. Зато се у опису нерешених случајева користе формулације као што су „сумња на изборну превару“, „навод о изборној превари“ или „поступање које може имати елементе изборне преваре“.

2.5. Изборна крађа

Израз „изборна крађа“ није јединствен правни термин. У јавном и политичком говору користи се за различите појаве — од појединачног незаконитог гласања до системског мењања изборне воље.

У овој публикацији израз се употребљава ограничено, као колоквијални назив за тешке, организоване или системске изборне преваре које могу значајно утицати на изборни резултат или онемогућити веродостојно утврђивање изборне воље.

Када се говори о правној одговорности, користе се прецизни називи конкретних радњи и правних повреда.

2.6. Изборни интегритет

Изборни интегритет означава поштовање демократских принципа и правних правила током целог изборног циклуса.

Он обухвата:

• једнако и опште бирачко право;
• слободно опредељивање;
• тајност гласања;
• равноправност изборних учесника;
• транспарентност;
• непристрасност изборне администрације;
• тачност бирачког списка;
• правилно бројање гласова;
• објављивање веродостојних резултата;
• делотворну правну заштиту;
• одговорност за повреде закона.

2.7. Системска манипулација

Системска манипулација није само појава која се дешава на великом броју места. Она подразумева постојање најмање једног од следећих обележја:

• координисано поступање;
• понављање истог обрасца;
• организовање са вишег нивоа;
• коришћење институционалних или јавних ресурса;
• толерисање или прикривање од стране надлежних лица;
• велики број обухваћених бирача;
• трајање током више фаза изборног процеса;
• способност да значајно утиче на изборни резултат или легитимитет избора.

Системска природа не може се закључити само на основу једног изолованог догађаја, осим када сам догађај открива ширу организацију или механизам.

2.8. Образац поступања

Образац поступања постоји када се сличне радње јављају на више места, у више временских периода или према истим групама лица, а међу њима постоје значајне заједничке карактеристике.

Утврђивање обрасца може се заснивати на:

• истом начину спровођења;
• истим средствима;
• истој врсти мета;
• истим организационим везама;
• сличним документима или списковима;
• истоветним упутствима;
• подударним сведочењима из различитих средина.

Појединачни случај не треба аутоматски генерализовати. О системском обрасцу може се говорити тек након поређења већег броја проверљивих случајева.

2.9. Контролор и члан бирачког одбора

У јавности се израз „контролор“ често користи за лице које је изборна листа предложила за члана или заменика члана бирачког одбора.

Контролор није неформални посматрач. Када је именован у бирачки одбор, он има права и обавезе члана тог органа и учествује у његовом раду у складу са законом и упутствима надлежне изборне комисије.

Његова улога обухвата:

• праћење законитости рада;
• учешће у доношењу одлука;
• контролу изборног материјала;
• праћење гласања и бројања;
• стављање примедаба у записник;
• потписивање записника или навођење разлога због којих га не потписује;
• обавештавање овлашћених предлагача о уоченим проблемима.

Контролор не сме ометати гласање, нарушавати тајност гласања, водити кампању на бирачком месту или самовољно одузимати изборни материјал.

2.10. Посматрач

Посматрач је лице акредитовано да непристрасно прати изборни процес у име домаће или међународне посматрачке организације.

Посматрач по правилу:

• прати поступак;
• бележи запажања;
• поставља питања у оквирима правила;
• не учествује у одлучивању бирачког одбора;
• не даје налоге члановима изборних органа;
• не додирује изборни материјал;
• не омета гласање.

Права и ограничења контролора и посматрача нису иста и не треба их мешати.

2.11. Сведок

Сведок је лице које је непосредно опазило догађај релевантан за изборни процес или има непосредна сазнања о њему.

Лице које је информацију чуло од другог лица није непосредни сведок догађаја, али може бити сведок околности под којима му је информација саопштена.

2.12. Доказ и индиција

Доказ је податак или материјал који може послужити за утврђивање релевантне чињенице.

Индиција је посредна околност која указује да се одређени догађај можда догодио, али сама по себи није довољна за поуздан закључак.

На пример, необично висока излазност представља статистичку околност која може оправдати проверу, али сама по себи не доказује да су убачени неважећи или фалсификовани гласови.

2.13. Документовање

Документовање подразумева законито и систематично бележење чињеница о изборном догађају.

Квалитетно документовање садржи:

• тачан датум и време;
• место и број бирачког места;
• опис радње;
• идентитет или опис укључених лица, када је то законито и могуће;
• имена сведока;
• фотографије или снимке, када су дозвољени;
• означавање релевантних докумената;
• примедбу у записнику;
• податак о томе коме је догађај пријављен;
• податак о реакцији надлежног лица.

Документовање није исто што и јавно објављивање. Материјал који може бити доказ не треба непромишљено објављивати ако би се тиме угрозили поступак, приватност, безбедност лица или тајност гласања.

2.14. Фантомски бирач

Израз „фантомски бирач“ користи се за лице за које постоји сумња да је у бирачки списак уписано на адреси на којој стварно не живи, да не испуњава услове за упис на конкретном месту или да је његов упис искоришћен ради незаконитог утицаја на изборе.

Само неслагање формалног пребивалишта и места фактичког боравка не доказује изборну манипулацију. Неопходно је испитати законитост пријаве пребивалишта, време уписа, број пријављених лица на адреси и друге околности.

2.15. Бугарски воз

„Бугарски воз“ је колоквијални назив за организовани механизам контролисаног гласања у којем се бирачу унапред даје већ попуњен гласачки листић, а од њега се захтева да из бирачког места изнесе непопуњен листић који је тамо добио. Изнети листић затим се попуњава и даје следећем бирачу, чиме се циклус наставља.

Механизам угрожава тајност и слободу гласања и може бити повезан са куповином гласова, претњама или другим облицима контроле бирача.

2.16. Капиларни гласови

Израз „капиларни гласови“ означава систем организованог прикупљања података о потенцијалним и сигурним гласачима преко разгранате мреже страначких активиста, запослених, локалних посредника или других лица.

Само вођење евиденције о присталицама политичке организације није нужно противправно. Проблем настаје када се подаци прикупљају без правног основа, злоупотребом службених или пословних евиденција, уз притисак, претњу, условљавање или надзор начина гласања.

2.17. Сигуран глас

„Сигуран глас“ је страначки термин за лице од којег се очекује или за које се тврди да ће гласати за одређену изборну листу или кандидата.

Политичко убеђивање грађана је дозвољени део кампање. Међутим, формирање „сигурних гласова“ постаје проблематично када је повезано са незаконитом обрадом личних података, притиском, праћењем излазности, куповином гласова, претњама или условљавањем права и услуга.

2.18. Паралелни списак

Паралелни списак је незванична евиденција бирача која се користи ван прописане изборне документације.

Он може садржати:

• имена и адресе;
• редне бројеве из званичног извода из бирачког списка;
• бројеве телефона;
• политичку припадност или процену политичког опредељења;
• податак да ли је лице гласало;
• име активисте задуженог за бирача;
• напомене о запослењу, породичним односима или оствареним погодностима.

Постојање сваког списка није аутоматски незаконито. Правна оцена зависи од извора података, сврхе, начина употребе, сагласности лица и повезаности са притисцима или контролом гласања.

2.19. Функционерска кампања

Функционерска кампања означава коришћење јавне функције, службених активности и институционалне видљивости ради промовисања изборног учесника.

Она се може испољити кроз нагло повећање броја јавних догађаја, отварање објеката, доделу помоћи, посете јавним установама и медијско представљање функционера на начин који брише границу између службене дужности и изборне промоције.

Није свака активност јавног функционера током кампање незаконита. Оцена зависи од употребе јавних ресурса, начина представљања, садржаја поруке, учесталости активности и правила која уређују јавне функционере и медије.

2.20. Куповина гласова

Куповина гласова подразумева давање или обећање новца, робе, услуге, посла, помоћи или друге користи у замену за гласање, негласање или гласање за одређеног учесника.

Она може бити директна или прикривена, индивидуална или организована. Посебно је тешко разликовати закониту социјалну меру од изборног подмићивања када се јавна давања временски поклапају са кампањом. За оцену су важни правни основ, општост мере, време доношења, начин представљања и постојање захтева или очекивања у вези са гласањем.

2.21. Породично или групно гласање

Породично или групно гласање је пракса у којој више чланова породице или неке групе заједно приступа простору за гласање или једно лице контролише, усмерава или обележава листиће других чланова породице или групе без законског основа за пружање помоћи.

Ова појава нарушава индивидуалност и тајност изборног права, чак и када се одвија без отворене принуде.

2.22. Фотографисање гласачког листића

Фотографисање попуњеног гласачког листића може служити као доказ трећем лицу да је бирач гласао на захтевани начин. Само поседовање телефона на бирачком месту не доказује манипулацију, али фотографисање у кабини може указивати на куповину гласа, притисак или организовану контролу.

Реакција чланова бирачког одбора мора бити у складу са изборним прописима и не сме довести до нарушавања тајности гласања или самовољног претресања бирача.

2.23. Гласање у туђе име

Гласање у туђе име подразумева да једно лице гласа користећи идентитет или податке другог бирача.

Оно се може покушати употребом туђег документа, уз недовољну проверу идентитета, сарадњу чланова бирачког одбора или коришћење података лица за које се очекује да неће доћи на гласање.

2.24. Лажно потписивање бирача

Лажно потписивање постоји када друго лице потпише извод из бирачког списка уместо бирача или када се потпис упише без стварног присуства и гласања тог бирача.

Потпис у изводу представља важан део контроле броја лица која су приступила гласању. Због тога неслагање потписа, броја издатих листића и броја листића у кутији може бити значајан показатељ неправилности.

2.25. Преправљање записника

Преправљање записника обухвата неовлашћену или нетранспарентну промену података о раду бирачког одбора и резултатима гласања.

Исправљање очигледне рачунске грешке не мора бити незаконито, али мора бити спроведено у прописаном поступку, уз видљив траг измене, учешће овлашћених лица и очување првобитног документа.

Посебно су ризичне измене извршене након што су чланови бирачког одбора потписали записник или напустили место примопредаје материјала. У пракси су забележени случајеви накнадне измене само првог примерка записника док су остали примерци већ подељени представницима изборних листа.

2.26. Погрешан унос резултата

Погрешан унос резултата је неслагање између података из записника бирачког одбора и података унетих у званичну базу или објављених у резултатима.

Он може бити последица ненамерне техничке грешке, али и намерне замене бројева или резултата изборних листа. Због тога је неопходно поређење објављених података са копијом оригиналног записника.

2.27. Осетљиви лични подаци и политичко опредељење

Подаци о политичком мишљењу и опредељењу представљају посебно осетљиву категорију података о личности.

Њихово прикупљање, повезивање са именом, запослењем, адресом, социјалним статусом или другим личним околностима може створити основу за притисак, дискриминацију и политичку контролу.

Због тога се сваки паралелни списак мора посматрати и из угла правила о заштити података о личности, а не само изборног законодавства.

2.28. Политички притисак

Политички притисак је поступање којим се лице принуђава, застрашује, условљава или ставља у неповољнији положај због свог стварног или претпостављеног политичког опредељења.

Може се односити на:

• запослење;
• продужење уговора;
• напредовање;
• социјална давања;
• приступ јавним услугама;
• школовање;
• пословне дозволе;
• јавне набавке;
• друге користи или права.

Притисак може бити експлицитан, али и посредан, када се лицу ставља до знања да се од њега очекује политичка активност или доказ гласања.

2.29. Злоупотреба јавних ресурса

Злоупотреба јавних ресурса постоји када се новац, просторије, возила, опрема, запослени, подаци, службена комуникација или друга средства јавног органа користе ради изборне користи одређеног политичког учесника, супротно закону и начелу политичке неутралности јавне управе.

2.30. Правна квалификација

Навођење могућег прекршаја, кривичног дела или друге повреде закона у овој публикацији представља оријентациону правну оцену.

Коначна квалификација зависи од:

• потпуно утврђених чињеница;
• времена и места радње;
• својства учиниоца;
• постојања намере;
• обима последице;
• важећег прописа;
• одлуке надлежног органа.

Зато се, осим када постоји правноснажна одлука, користи формулација да одређена радња „може представљати“, „може имати елементе“ или „може указивати на“ повреду закона.

3. ТИПОЛОГИЈА ИЗБОРНИХ МАНИПУЛАЦИЈА