Студија случаја 5: Косјерић – формалистичко ускраћивање благовременог увида у изборни материјал

Студија случаја 5

Косјерић – формалистичко ускраћивање благовременог увида у изборни материјал

Право на увид у изборни материјал представља један од најважнијих механизама контроле изборног поступка након затварања бирачких места. Без могућности да изборни учесник провери записнике, гласачке листиће, контролне листове и другу документацију, право на приговор може остати само формално.

Увид није сам себи сврха. Његова улога је да омогући:

проверу података у записнику бирачког одбора;
утврђивање евентуалног неслагања између броја листића, потписа и гласова;
проверу спорних или неважећих листића;
очување и опис доказа;
благовремену припрему приговора;
контролу веродостојности утврђеног резултата.

Зато се право на увид мора остваривати брзо и делотворно. У изборном поступку, у којем су рокови изузетно кратки, одлагање од једног дана може имати много већи значај него у редовном управном или судском поступку.

Случај из Косјерића показује како се формални недостатак у поднеску може употребити за одлагање приступа изборном материјалу, иако је из целокупног контекста било јасно на које се изборе и на који материјал захтев односи.

Основни подаци о случају

Локални избори за Скупштину општине Косјерић одржани су 8. јуна 2025. године. Након гласања, овлашћено лице изборне листе „Уједињени за Косјерић“ поднело је Општинској изборној комисији општине Косјерић захтев за увид у изборни материјал.

Општинска изборна комисија није омогућила увид по првом захтеву, већ га је одбацила зато што у њему није било изричито наведено да се увид тражи у материјал са избора одржаних на територији општине Косјерић.

Формални недостатак се, дакле, није односио на:

идентитет подносиоца;
његово овлашћење;
надлежност комисије којој је захтев упућен;
непостојање права на увид;
нејасно одређење врсте изборног материјала;
неблаговременост захтева.

Спорно је било искључиво то што назив јединице локалне самоуправе није поновљен у самом тексту захтева.

Контекст из којег се видела стварна намера подносиоца

Иако у захтеву није било изричито написано да се односи на изборе у општини Косјерић, више околности је јасно указивало на његов предмет:

захтев је био упућен Општинској изборној комисији општине Косјерић;
поднет је непосредно након избора одржаних у тој општини;
поднело га је овлашћено лице изборне листе која у самом називу садржи речи „Уједињени за Косјерић“;
комисија којој је поднет спроводила је управо изборе на које се захтев могао односити.

Из ових околности могло се разумно и недвосмислено закључити да подносилац тражи увид у изборни материјал са локалних избора у Косјерићу. Комисија, међутим, није поднесак тумачила према његовој стварној садржини и очигледној сврси, већ је изостанак једне формалне одреднице употребила као разлог да захтев одбаци.

Овај случај не значи да захтеви у изборном поступку могу бити нејасни или непотпуни. Напротив, због кратких рокова и значаја поступка, подносилац је дужан да свој захтев састави прецизно. Међутим, поставља се питање да ли је пропуст био такве природе да оправдава одбацивање, уместо тумачења поднеска у складу са његовом јасном сврхом или омогућавања да се недостатак одмах отклони.

Последице одбацивања

Након одбацивања првог захтева било је потребно поднети нови, формално исправљен захтев. Увид у изборни материјал омогућен је тек наредног дана.

На први поглед, одлагање од једног дана може изгледати безначајно. У изборном поступку, међутим, оно може имати озбиљне последице.

Изборни рокови су кратки и често се рачунају у часовима. Подносилац правног средства мора у ограниченом времену да:

сазна да је неправилност постојала;
идентификује бирачко место и спорну радњу;
изврши увид;
прикупи доказе;
састави правно образложен приговор;
достави га надлежном органу.

Ако је приступ материјалу одложен, подносилац може изгубити значајан део расположивог рока. У најтежем случају, право на приговор постаје неупотребљиво јер се доказима приступа прекасно.

Увид као предуслов делотворне правне заштите

Право на правно средство није делотворно ако лице нема приступ чињеницама и доказима на којима треба да заснује свој приговор.

Изборни учесник може сумњати да:

број гласачких листића није правилно утврђен;
записник не одговара стварном стању;
спорни листићи нису правилно оцењени;
примедба члана бирачког одбора није унета;
постоји неслагање између различитих примерака записника;
изборни материјал није правилно упакован или обезбеђен.

Међутим, без увида, све то остаје на нивоу претпоставке. Приговор који се заснива само на сумњи лакше се одбацује као неоснован, неодређен или недовољно доказан.

Зато увид има двоструку улогу:

омогућава откривање и доказивање стварне неправилности;
омогућава да се неоснована сумња отклони.

И у једном и у другом случају доприноси поверењу у изборни поступак.

Формализам и легитимни процесни захтеви

Није сваки формални захтев изборног органа неоправдан. Изборна комисија мора да зна:

ко подноси захтев;
да ли је лице овлашћено;
на које изборе се захтев односи;
који материјал се тражи;
за која бирачка места;
да ли је захтев благовремен;
да ли постоји законски основ.

Ови подаци су потребни како би се спречила злоупотреба права на увид, заштитио изборни материјал и омогућила уредна организација поступка.

Међутим, формализам постаје проблем када се од подносиоца захтева више него што је стварно потребно за разумевање и поступање или када се очигледно отклоњив недостатак користи као разлог да се право привремено или трајно онемогући.

Разлика између легитимног процесног захтева и прекомерног формализма може се процењивати према следећим питањима:

Да ли је комисија могла да разуме предмет захтева?
Да ли је постојала стварна опасност од забуне?
Да ли је недостатак могао бити отклоњен одмах?
Да ли је подносилац могао бити позван да допуни захтев?
Да ли је одбацивање било сразмерно тежини пропуста?
Да ли је последица одбацивања угрозила употребу другог правног средства?

У случају Косјерића, централно питање није да ли је захтев био савршено састављен — није. Питање је да ли је тај пропуст оправдавао одлагање увида, иако није постојала реална нејасноћа о томе на које се изборе захтев односи.

Временски фактор и ризик по изборни материјал

Увид непосредно након избора има посебан значај. У том периоду се изборни материјал:

транспортује;
предаје изборној комисији;
прегледа и разврстава;
чува у службеним просторијама;
користи у поступцима контроле и утврђивања резултата.

Свако одлагање увида повећава временску дистанцу између спорног догађаја и контроле материјала. То само по себи не доказује да је материјал измењен, оштећен или замењен. Ипак, смањује могућност да се брзо документује његово првобитно стање.

Због тога је важно забележити:

када је материјал примљен;
где је чуван;
ко је имао приступ;
да ли је паковање било запечаћено;
када је први захтев поднет;
када је одбачен;
када је поднет нови захтев;
када је увид стварно омогућен;
у каквом стању је материјал затечен.

Не треба тврдити да је само одлагање доказа о манипулацији материјалом. Али када је увид одложен, континуитет чувања и приступа материјалу постаје још значајнији за очување поверења у поступак.

Како је комисија могла да поступи другачије

Чак и када је утврдила да захтев није потпун, комисија је могла размотрити мање рестриктивна решења.

Могла је:

да поднесак тумачи према целокупној садржини и контексту;
да од подносиоца одмах затражи усмено или писмено појашњење;
да омогући исправку на лицу места;
да одреди кратак рок за допуну без губитка првобитног редоследа поступања;
да омогући увид у неспорни део материјала;
да недостатак забележи, али да не спречи остваривање права.

Такво поступање не би значило привилеговање једног изборног учесника. Напротив, представљало би примену начела делотворне заштите права, уз очување процесне дисциплине.

Форензичка реконструкција поступка

За анализу оваквог случаја потребно је прикупити и упоредити:

оригинални први захтев;
доказ о датуму и времену његовог подношења;
одлуку или закључак којим је одбачен;
правно образложење комисије;
записник или снимак седнице на којој је одлучивано;
евентуално издвојено мишљење члана комисије;
нови, исправљени захтев;
доказ о времену његовог подношења;
одлуку којом је увид омогућен;
записник о извршеном увиду;
податке о месту и начину чувања материјала између два захтева.

На основу тих докумената може се утврдити:

да ли је захтев био стварно нејасан;
да ли је комисија поступала доследно својој ранијој пракси;
да ли је другим подносиоцима допуштала отклањање сличних недостатака;
колико је времена стварно изгубљено;
да ли је одлагање утицало на могућност подношења приговора;
да ли је подносилац претрпео конкретну процесну штету.

Једнакост поступања

Правна оцена оваквог случаја не зависи само од текста једне одлуке, већ и од праксе комисије у другим предметима.

Ако комисија свим подносиоцима једнако строго примењује формалне услове, може се говорити о претерано формалистичкој, али доследној пракси.

Ако, међутим, једнима допушта допуну, исправку или повољно тумачење, а другима исти или мањи пропуст користи као основ за одбацивање, проблем добија и димензију неједнаког поступања.

Зато треба упоредити:

друге захтеве за увид;
одлуке комисије по тим захтевима;
врсту недостатака;
рокове за допуну;
начин комуникације са подносиоцима;
време у којем је увид омогућен.

Селективни формализам може бити ефикасно средство изборне манипулације јер се споља представља као неутрална примена процедуре, док у пракси различито погађа изборне учеснике.

Правни значај случаја

Овај случај поставља питање односа између процесне форме и суштинске заштите изборног права.

Форма у изборном поступку има важну улогу. Она обезбеђује правну сигурност, једнакост, брзину и јасноћу поступања. Али форма не сме постати сама себи сврха.

Када је:

подносилац препознатљив;
његово овлашћење неспорно;
надлежни орган правилно означен;
предмет захтева разумљив;
право на увид законом признато,

одбацивање због податка који је већ јасан из целокупног контекста може представљати несразмерно ограничење права.

Посебно је важно што у изборном поступку последице процесне одлуке могу бити неповратне. У редовном поступку странка често може поднети нови захтев без значајне штете. У изборном поступку, нови захтев може бити формално прихваћен, али тек када је значајан део рока за приговор већ истекао.

Утицај на изборни интегритет

Одбацивање једног захтева за увид само по себи не мења изборни резултат. Његов непосредни утицај може бити ограничен.

Међутим, утицај постаје значајнији ако:

се увид тражи због конкретних сумњи у неправилности;
је изборни резултат тесан;
су рокови за правна средства веома кратки;
се исти формализам понавља према више подносилаца;
комисија различито поступа према различитим изборним листама;
одлагање онемогућава прикупљање доказа;
се материјалу приступа тек након окончања кључних рокова.

Системска опасност лежи у могућности да се изборна контрола не спречава отвореном забраном, већ низом процесних препрека. Свака појединачно може изгледати технички оправдано, али њихов кумулативни ефекат може бити онемогућавање делотворне провере изборног резултата.

Практична поука за састављање захтева

Иако поступање комисије може бити оцењено као претерано формалистичко, случај истовремено показује да подносиоци не смеју оставити простор за такво тумачење.

У сваком захтеву за увид потребно је изричито навести:

пун назив подносиоца захтева;
име, презиме и својство овлашћеног лица;
основ овлашћења;
пун назив изборне листе;
назив изборне комисије којој се захтев подноси;
врсту избора;
назив општине, града или изборне јединице;
датум одржавања избора;
тачно одређен изборни материјал;
бирачка места на која се захтев односи, када су позната;
правни основ за увид;
начин на који се тражи спровођење увида;
датум и време подношења;
својеручни или квалификовани електронски потпис, када је применљиво.

Не треба се ослањати на то да се податак „подразумева“, чак ни када је очигледан из адресата, назива листе или околности случаја.

Поуке и препоруке

Овај случај показује да делотворност правне заштите не зависи само од тога да ли је неко право прописано, већ и од начина на који га институција примењује.

Право на увид може постојати у закону, али бити суштински ослабљено ако се:

захтеви тумаче крајње рестриктивно;
отклоњиви недостаци користе за одбацивање;
не омогућава хитна допуна;
поступање одлаже до истека важних рокова;
различити стандарди примењују на различите учеснике.

Зато је потребно:

прописати јасан и јединствен образац захтева за увид;
објавити упутство са обавезним елементима;
обавезати изборне комисије да омогуће хитно отклањање мањих недостатака;
разликовати недостатак који стварно онемогућава поступање од пропуста који не ствара забуну;
обезбедити да подношење допуне не доводи до губитка редоследа или права;
водити јавни регистар захтева за увид и одлука по њима;
бележити тачно време подношења, одлучивања и омогућавања увида;
обезбедити једнако поступање према свим изборним учесницима;
омогућити брзу правну контролу одлуке којом се увид одбија или одлаже;
чувати потпун траг о приступу изборном материјалу до момента увида.

Најважнија поука је да у изборном поступку време представља део самог права. Увид који је омогућен прекасно може формално постојати, али практично изгубити сврху. Зато изборна администрација не треба да тражи разлог да право не примени, већ начин да га омогући уз поштовање неопходних процесних правила.

Манипулације које ова студија илуструје: POST-01 — ограничење или одлагање увида у изборни материјал; POST-02 — прекомерни формализам у поступању изборних органа; POST-03 — одуговлачење у кратким изборним роковима; POST-04 — онемогућавање прикупљања доказа; POST-05 — селективна примена процесних правила; POST-06 — формално постојање, а практично ускраћивање правне заштите.

Главни извори: захтев овлашћеног лица изборне листе „Уједињени за Косјерић“ за увид у изборни материјал; одлука Општинске изборне комисије општине Косјерић о одбацивању првог захтева; исправљени захтев и документација о накнадно омогућеном увиду.