Злоупотреба личних података и спорни потписи подршке изборним листама – случај кандидовања на београдским изборима 2023. године

Злоупотреба личних података и спорни потписи подршке изборним листама – случај кандидовања на београдским изборима 2023. године

Поступак кандидовања представља прву формалну контролу законитости изборне утакмице. Да би изборна листа учествовала на изборима, она мора бити подржана прописаним бројем бирача, чије се изјаве дају лично и оверавају пред надлежним оверитељем.

Потпис подршке није исто што и глас. Њиме се бирач не обавезује да ће за ту листу гласати, већ потврђује да подржава њено право да учествује на изборима. Овај механизам треба да спречи појаву листа које немају ни минималну подршку грађана и да обезбеди да се изборна понуда формира на основу аутентичних изјава бирача.

Ако се лични подаци грађана употребе без њиховог знања, ако им се припишу потписи које нису дали или ако се изјаве овере без њиховог присуства, не компромитује се само један документ. Доводи се у питање законитост кандидовања, поузданост поступка овере, заштита личних података и способност изборних органа да провере документацију на основу које се листа проглашава.

Ова студија односи се на догађаје са избора за Скупштину града Београда од 17. децембра 2023. године и на законски режим који је тада важио. Њен значај је данас пре свега документарни и аналитички: она показује како је ограничење према којем је један бирач могао да подржи само једну листу могло створити подстицај за незаконито прибављање потписа за листе које нису располагале довољном сопственом подршком.

Законски контекст избора 2023. године

У време избора 2023. године важило је правило да један бирач својим потписом може подржати само једну изборну листу. Потпис дат једној листи није могао бити употребљен као важећа подршка другој.

Такво правило је имало за циљ да покаже колико различитих бирача стварно подржава кандидовање сваке листе. Међутим, оно је истовремено отежавало формирање листа које нису имале сопствену организациону мрежу и довољан број присталица.

У таквом систему политички субјект који би желео да помогне појаву друге, формално независне листе није могао једноставно позвати своје чланове да потпишу обе листе. Њихови потписи су већ били потребни матичној странци или коалицији. Због тога је постојао могући подстицај да се подршка другим листама обезбеди коришћењем података лица која изјаву нису дала, притиском на бираче или другим незаконитим поступањем.

Ова студија не утврђује да је нека конкретна странка организовала такав механизам. Она показује да су током избора 2023. документоване озбиљне сумње у аутентичност оверених изјава код више листа и да тадашњи законски режим треба узети у обзир приликом анализе могућих мотива за такву злоупотребу.

Уочавање спорних изјава

Приликом увида у документацију достављену Градској изборној комисији, чланови Комисије које су предложиле опозиционе изборне листе уочили су да се међу изјавама подршке налазе лични подаци грађана за које су сумњали да наведене листе нису подржали.

Након непосредне провере, више лица је изјавило да:

• није потписало спорну изјаву подршке;
• није приступило надлежном оверитељу;
• није дало сагласност за употребу својих података;
• не познаје листу којој је наводно дало подршку;
• у појединим случајевима у време наводне овере није ни било у Србији.

Према документацији припремљеној за ранију верзију ове студије, сумње су обухватиле седам проглашених изборних листа и још једну листу која није проглашена. Идентификована су најмање двадесет четири лица чији су се подаци налазили у спорним изјавама. Више њих је под кривичном и материјалном одговорношћу оспорило да је дало потпис подршке.

Израз „фалсификовани потписи“ у овом контексту треба користити опрезно. Постојали су конкретни наводи и изјаве лица која су оспоравала аутентичност потписа, али се кривична одговорност и начин настанка сваког документа могу коначно утврдити само у поступку пред надлежним тужилаштвом и судом.

Обим приговора и покренути поступци

Поводом спорних изјава поднето је десет приговора Градској изборној комисији, међу којима су предмети:

• 02-013-78-4/2023;
• 02-013-78-5/2023;
• 02-013-89-2/23;
• 02-013-87-2/23;
• 02-013-84/23;
• 02-013-79/23;
• 02-013-87-3/2023;
• 02-013-87-4/23;
• 02-013-87-5/23;
• 02-013-84-4/23.

Градска изборна комисија је приговоре одбила, а против њених одлука подношене су жалбе Вишем суду у Београду.

Поред изборних правних средстава, осморо грађана чији су се подаци налазили у спорној документацији поднело је уставне жалбе. Подношене су и кривичне пријаве због сумње на фалсификовање исправа и неовлашћену употребу личних података. Имена тих лица у овој студији нису наведена, јер за разумевање механизма нису неопходна, а њихово објављивање би их могло изложити непотребним притисцима и непријатностима.

Одбијање изборних приговора не значи нужно да је у сваком предмету спроведено графолошко вештачење и утврђено да је потпис аутентичан. За оцену институционалног одговора важно је утврдити:

• да ли су прибављени оригинали изјава;
• да ли су саслушана лица чији су потписи оспорени;
• да ли су проверене оверне књиге;
• да ли су испитани оверитељи;
• да ли су проверени подаци о присуству лица на месту овере;
• да ли је извршено стручно вештачење;
• да ли је испитана могућа повезаност спорних изјава код различитих листа.

Зашто је формална овера била посебно значајна

Спорне изјаве нису биле обични неоверени спискови. Оне су, према документацији, носиле формалну потврду да је грађанин лично приступио надлежном оверитељу и да је пред њим потписао изјаву или признао потпис за свој.

Зато оспоравање једне такве исправе не отвара само питање ко је исписао потпис. Оно отвара и питање:

• како је утврђен идентитет потписника;
• да ли је лице лично присуствовало;
• ко је унео његове податке;
• да ли је оверни број правилно евидентиран;
• да ли се исправа налази у службеној оверној књизи;
• да ли је овера извршена у време и на месту наведеном у документу;
• да ли је оверитељ поступао законито и савесно.

Могућа објашњења крећу се од административне грешке и замене документације до крађе идентитета, лажног представљања, фалсификовања потписа или незаконите овере. Ниједно од тих објашњења не сме се претпоставити без доказа.

Провера аутентичности

Поуздана провера спорне изјаве треба да обухвати:

• оригинал изјаве подршке;
• оверни број, датум и место овере;
• службену евиденцију оверитеља;
• податке о документу коришћеном за идентификацију;
• изјаву грађанина чији се потпис оспорава;
• неспорне узорке његовог потписа;
• податке о његовом кретању у време наводне овере;
• евентуални видео-надзор;
• исказ оверитеља и службених лица;
• графолошко и документарно вештачење.

Графолошко вештачење није увек довољно. Чак и када је потпис аутентичан, могуће је да је прибављен на празном обрасцу, за другу сврху или обманом. Зато је потребно испитати цео ланац настанка, овере, преузимања и предаје документа изборној комисији.

Значај за проглашење изборне листе

Један спорни потпис не значи аутоматски да листа није имала довољну подршку. Потребно је утврдити:

• колико је потписа листа предала;
• колико јој је било потребно;
• колико је већ било неважећих;
• колико је накнадно оспорено;
• да ли после издвајања спорних изјава остаје законски минимум.

Ипак, чак и када листа има довољан број других потписа, један утврђени случај злоупотребе личних података може указивати на потребу да се провери већи узорак или целокупна документација. Не треба се задовољити закључком да један потпис „не мења број“, ако околности указују на могући организовани образац.

Према подацима из коришћене документације, седам проглашених листа код којих су забележене спорне изјаве освојило је укупно 31.958 гласова, али ниједна није прешла изборни цензус.

Ти гласови нису због тога незаконити. Грађани су могли слободно да гласају за проглашене листе. Спорно је било питање да ли су те листе законито стекле право да се нађу на гласачком листићу.

Могућа функција формално независних листа

Листа која нема стварну самосталну подршку може, у зависности од конкретних околности, служити различитим политичким и организационим циљевима:

• стварању привида ширег политичког плурализма;
• збуњивању бирача сличним називом;
• одузимању гласова политички сродној листи;
• стицању места у проширеном саставу изборних органа;
• именовању чланова бирачких одбора;
• стицању медијског простора или јавних средстава;
• обезбеђивању додатне контроле изборног поступка у корист другог субјекта.

Ово су могуће функције таквог механизма, а не утврђене чињенице о конкретним листама из 2023. године. За доказивање координације потребни су финансијски, организациони и комуникациони докази.

Измене закона из 2026. године

Народна скупштина је 20. маја 2026. године усвојила измене Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима, објављене у „Службеном гласнику РС“, број 47/26.

Измењено правило сада гласи:

„Бирач може потписом подржати више изборних листа.“

Иста промена уведена је и за парламентарне и за локалне изборе. Пошто закон не прописује максималан број листа које један бирач може подржати, бирач више није ограничен на само једну изјаву подршке у истом изборном поступку.

Измена је у складу са дугогодишњом препоруком ODIHR-а и Венецијанске комисије да се избегава правило према којем бирач сме да подржи само једну листу, јер потпис подршке не представља гласање нити политичко везивање бирача за једног учесника. ODIHR је и у извештајима за изборе 2023. и 2024. критиковао дотадашње ограничење.

Како измена мења могуће механизме злоупотребе

Према ранијем режиму, странка је морала да чува потписе сопствених присталица за своју листу. Ако је желела да помогне кандидовање друге листе, њени чланови нису могли законито да подрже обе.

Након измене из 2026. године, чланови и присталице једне странке могу законито потписати подршку:

• листи сопствене странке;
• једној или више других листа;
• листама са којима се политички не слажу, али чије кандидовање желе да омогуће.

Због тога више није неопходно фалсификовати потписе само да би се избегла забрана двоструке подршке. Ако политички субјект жели да организационо помогне другој листи, може позвати сопствене присталице да јој јавно и законито дају потписе.

Ово смањује један од могућих подстицаја за злоупотребу забележену 2023. године. Истовремено, отвара други проблем: снажна странка сада може својом организационом мрежом помоћи формирање већег броја формално независних листа, без кршења правила о броју потписа.

Такав поступак сам по себи није незаконит. Закон сада дозвољава да исти бирач подржи више листа. Међутим, он може олакшати:

• формирање сателитских или псеудонезависних листа;
• стварање привида политичког плурализма;
• кандидовање листа са сличним називима;
• распоређивање већег броја повезаних лица у изборне органе;
• фрагментацију изборне понуде;
• преусмеравање гласова.

Стога се тежиште будуће контроле помера. Више није кључно питање да ли је исти бирач подржао две листе — то је сада законито. Важније постаје питање да ли су формално различите листе стварно организационо и финансијски независне и да ли се право на вишеструку подршку користи за прикривено координисано кандидовање.

Злоупотреба личних података и даље остаје могућа

Промена закона не значи да фалсификовање потписа више није могуће нити да је ова врста контроле постала непотребна.

Спорни потписи се и даље могу појавити:

• ако листа нема довољно стварних присталица;
• ако жели да убрза прикупљање потписа;
• ако незаконито користи доступне базе личних података;
• ако не жели да открије стварну организациону везу са другом странком;
• ако се потписи прибављају без знања грађана;
• ако се поступак овере злоупотреби.

Зато студија није изгубила сваку превентивну вредност. Промењен је њен главни контекст: она више није пре свега упозорење на последице правила „један бирач — једна листа“, већ документ о ранијем механизму и подсетник да лични подаци и поступак овере морају остати под строгом контролом.

Нова обавеза изборних комисија

Изменама из 2026. уведена је и важна заштитна одредба. Ако постоји основана сумња да је приликом прикупљања потписа дошло до злоупотребе података о личности бирача, Републичка изборна комисија, односно надлежна локална изборна комисија, дужна је да поднесе кривичну пријаву надлежном јавном тужилаштву.

Ова измена је непосредно релевантна за искуство из 2023. године. Изборна комисија више не би смела да се ограничи само на одлуку да ли конкретан потпис улази у потребан број за проглашење листе. Када постоји основана сумња у злоупотребу података, закон јој сада налаже да покрене кривичноправни механизам.

Ефикасност ове одредбе зависиће од:

• критеријума по којима се утврђује „основана сумња“;
• брзине поступања изборне комисије;
• квалитета документације достављене тужилаштву;
• чувања оригинала спорних исправа;
• поступања јавног тужилаштва;
• могућности да се незаконитост отклони пре избора, а не тек након њих.

Историјски и аналитички значај студије

После измена из 2026. ова студија више не треба да буде представљена као опис механизма који ће се нужно поновити у истом облику.

Њен главни значај је у томе што:

• документује озбиљне сумње настале током кандидовања 2023. године;
• показује слабости поступка овере и контроле;
• објашњава ризике које је производило правило да један бирач може подржати само једну листу;
• показује како је злоупотреба личних података могла утицати на формирање изборне понуде;
• омогућава процену да ли су измене из 2026. одговориле на раније проблеме;
• упозорава да се после измена ризик може преместити са фалсификовања потписа на законито, али прикривено организовано формирање повезаних листа.

Другим речима, конкретан механизам може променити облик, али питање аутентичности и стварне независности изборних листа остаје релевантно.

Поуке и препоруке

Овај случај показује да формална овера не сме бити третирана као необорив доказ када грађанин конкретно и уверљиво тврди да изјаву није дао.

Истовремено, након измена из 2026. више није оправдано аутоматски третирати подршку истих лица већем броју листа као индицију злоупотребе. Таква подршка је сада законита. Контрола мора бити усмерена на друга питања:

• да ли је свака изјава стварно и добровољно дата;
• да ли су лични подаци законито коришћени;
• да ли је овера правилно извршена;
• да ли постоји прикривена организациона или финансијска веза између листа;
• да ли су листе формиране да би се злоупотребила права у изборним органима или збунили бирачи.

Потребно је:

• омогућити бирачу да безбедно провери којим је листама евидентирана његова подршка;
• успоставити поуздан електронски траг о датуму, месту и оверитељу;
• обезбедити хитну проверу када грађанин оспори потпис;
• доследно примењивати нову обавезу подношења кривичне пријаве;
• чувати оригинале изјава до окончања свих поступака;
• испитати већи узорак када један спорни потпис указује на могући образац;
• објављивати анонимизоване податке о броју оспорених изјава и исходима поступака;
• анализирати организационе, кадровске и финансијске везе између формално независних листа;
• спречити злоупотребу проширеног састава изборних органа преко координисаних листа;
• обезбедити да се поступци окончају док се последице незаконитог кандидовања још могу отклонити.

Најважнија поука је да законска промена може уклонити један подстицај за манипулацију, али не мора уклонити политички циљ који је манипулацијом оствариван. Након што је омогућено да исти бирач подржи више листа, потреба за фалсификовањем ради заобилажења ранијег ограничења може бити значајно смањена. Ипак, могућност да један политички субјект организује подршку формално независним листама није нестала — постала је законски лакша и мање видљива.

Зато ова студија данас пре свега представља документ о ранијој пракси и основу за поређење старог и новог законског режима. Њена вредност није само у упозорењу шта се може поновити, већ и у разумевању начина на који измена правила мења технике и подстицаје изборног инжењеринга.

Манипулације које ова студија илуструје: PRE/CAND-01 — спорни и неаутентични потписи подршке; PRE/CAND-02 — злоупотреба личних података ради кандидовања; PRE/CAND-03 — формирање фиктивних или формално независних листа; PRE/CAND-04 — злоупотреба поступка овере; PRE/CAND-05 — недовољна институционална контрола кандидатуре. У новом законском режиму посебан значај добија контрола прикривене координације и стварне независности изборних листа.

Главни извори: Захтев Уставном суду поводом избора за Скупштину града Београда од 17. децембра 2023. године; предмети покренути пред Градском изборном комисијом и Вишим судом у Београду; осам уставних жалби и кривичне пријаве лица која су оспорила потписе, без навођења њихових имена; документација о спорним изјавама подршке; Коначни извештаји ODIHR-а о изборима 2023. и 2024. године; Закон о изменама и допунама Закона о избору народних посланика и Закон о изменама и допунама Закона о локалним изборима из 2026. године, објављени у „Службеном гласнику РС“, број 47/26.